Poslednja despotica

Kruna tog saveza bila su dva poslednja carigradska vladara, braća Jovan i Konstantin, po ocu Grci, a po majci Srbi. Početkom 15. veka balkanski hrišćani, a prevashodno Srbi i Vizantinci, konačno su se dozvali pameti pred najezdom Osmanlija i napravili istinski savez.

Nedugo posle Kosovskog boja, Stefan Lazarević, sin kneza Lazara Hrebeljanovića, dobio je 1402. godine titulu despota, po važnosti prvu posle carske. Pre no što je četvrt veka kasnije umro, za naslednika je odredio sestrića Đurđa.

Ovaj sin Vuka Brankovića, koga je narodna pesma nepravedno proglasila izdajnikom, već je imao jedan brak za sobom, a zbog prestola je morao ponovo da se oženi. Izabrao je petnaestogodišnju Irinu koja je u Srbiji nazvana Jerina.

Ona je bila ćerka Teodora Kantakuzina i praunuka vizantijskog cara Jovana Šestog. Sa njom se 36-godišnji srpski despot upoznao u Solunu. Brak je ugovoren brzo, 1413, a svadba održana naredne godine. Nikome, pa ni samoj nevesti, razlika u godinama nije smetala, jer su svi znali da će ona postati vladarka Srbije.