Tesla kakvog ne znamo (1): Posvećen svojim vizijama
Uprkos svom trudu i istraživanju nisu u tome pomogli ni njegovi američki biografi Džon O'Nil, koji ga je i lično poznavao, niti ambiciozna Margaret Čejni, baš kao ni drugi, većinom srpski biografi, uključujući, u najnovije vreme, akademika Aleksandra Marinčića.
Međutim, tek od nedavno, od kada je objavljen deo Tesline prepiske s rodbinom, mogu se bolje sagledati i spoznati mnoge, uglavnom nepoznate činjenice iz njegovog privatnog života.
"Više nego ijedan čovek pre njega"
Na Long Ajlendu, u američkoj državi Njujork, svake godine obeležava se 10. jul kao Dan Nikole Tesle (1856-1943).
Toga dana, po već ustaljenom protokolu, guverner ove države je domaćin svečanosti posvećene sećanju na velikog naučnika, koji se i danas smatra jednim od pedeset najvećih umova na svetu od pamtiveka do danas.
Još za njegovog života govorilo se o njegovoj besmrtnoj slavi.
Tako je lord Kelvin, predsednik međunarodne komisije za korišćenje vodopada Nijagare, smelo tvrdio da je "Tesla više doprineo nauci o elektricitetu nego ijedan čovek pre njega..."
Pronalasci čekaju tumače i nastavljače
Već i letimičan pogled na najkrupnije od mnogobrojnih Teslinih pronalazaka i patenata to jasno potvrđuje: od obrtnog magnetnog polja, polifaznog sistema, zatim elektromagnetnih i motora naizmenične struje, otkrića struje visokih učestalosti, pa do primene njegovih pronalazaka u radiotehnici i medicini.
Paradoksalno je, ali je istinito, da je "genije iz Smiljana" svojim inovacijama ne samo oduševljavao, već, češće, i zbunjivao savremenike, pa čak i naučnu javnost.
Mnogi njegovi pronalasci i danas traže svoje prave tumače i nastavljače, a neke od njegovih vizija i smelih i dalekosežnih predviđanja kao da će morati da sačekaju na ostvarenje tek u predstojećim decenijama 21. veka.
Na svaki način Teslino ime je, blagodareći njegovom veličanstvenom delu, steklo besmrtnu slavu.
T - tesla u čast Tesle
Međunarodni standardizacioni forum za domen elektrotehnike je 1956. godine, povodom stogodišnjice rođenja Nikole Tesle doneo odluku da se jedinica magnetne indukcije u Međunarodnom sistemu mernih jedinica označava sa T i nazove tesla, u njegovu čast.
Na osnovu toga je postao jedini Srbin po kojem je nazvana neka međunarodna merna jedinica.
Nobelov komitet se dva puta ogrešio
Mogli bismo podsetiti i na, takođe, manje poznatu činjenicu da je uz Teslino ime dva puta pominjana kandidatura za Nobelovu nagradu.
Novinski izveštači javili su novembra 1915. godine da su Nikola Tesla i Tomas Alva Edison, odlukom švedske vlade, nominovani za Nobelovu nagradu za fiziku.
Drugi put, godine 1937, bečki profesor Feliks Erehart uputio je predlog Nobelovom komitetu da se Tesli dodeli ovo najviše priznanje za njegova veličanstvena otkrića elektromagnetnog polja i visokofrekventnih struja.
Ali, sudeći po obrazloženju, izgleda da su neki formalni, a ne naučni razlozi, uticali da mu, kao i prvi put, izmakne zaslužena nagrada.
Tesla se na to nije mnogo obazirao. Koliko je on lično bio čvrst, ali i skroman, ponajbolje može da ilustruje naziv njegove autobiografije. Nazvao ju je sasvim jednostavno - "Moji pronalasci".
Prvo objavljivanje prepiske s rodbinom
Zacelo, njemu je samo u radu i pronalazaštvu bio ne samo sav smisao života, nego i sav njegov život. On se nikada nije oženio.
Nije ni pokušao da osnuje svoju porodicu. Živeći gotovo asketski i sav posvećen svojim naučnim vizijama. Do smrti je potiskivao ono lično ili privatno, pa je ta strana njegovog života verovatno zato i ostala u najdubljoj senci.
Tek pre izvesnog vremena je Muzej Nikole Tesle u Beogradu učinio vredan i dragocen pokušaj da se, koliko-toliko, osvetli ta gotovo sasvim nepoznata strana ovog velikog čoveka.
Prvi put je objavljena Teslina prepiska s rodbinom.
U više od dve stotine pisama, nastalih u razdoblju od šezdeset godina, nalaze se najdragocenije činjenice o Teslinim pogledima, razmišljanja o najrazličitijim životnim pitanjima, a takođe i jedan dubok i rafiniran emotivan odnos koji je negovao prema svojim najbližima...
Oko 70.000 pisama i 7.000 korespondenata
Objavljena prepiska Nikole Tesle sa rodbinom, samo prvi korak u nameri da se i ostalo učini dostupnim, zapravo je tek delić izuzetno bogate korespondecije, koju je on čitavog života predano i pedantno vodio.
Zahvaljujući tome, kao i njegovoj nameri da sačuva sva pisma koja su mu upućivana, u Muzeju "Nikole Tesle" u Beogradu prikupljeno je oko 70.000 pisama sa i od gotovo 7.000 korespondenata.
To je fascinantno obimna i bogata naučna građa, još neproučena i zato nedostupna.
Tek će naučnom obradom i objavljivanjem biti dostupna, kako proučavaocima dela velikog naučnika, tako i široj javnosti, a još nepoznata građa jamačno će predstaviti Teslu kakvog svet dosad nije ni imao mogućnosti da upozna.
Pismo pisano sa "suznijem očima"
Evo jednog upečatljivo ilustrativnog pisma koje mu je, o Zadušnicama 1882. godine, poslala najmlađa sestra Marica Kosanović iz gradića Plaškog u Lici:
"Mili moj jedini brate! Suznijem očima pišem Ti ovaj list - a zašto suznijem?
To pitanje znam da nećeš na se staviti - nego još pomisliti, a kako mi od suza i pisati može. A da ništa nemam što bi mi suze navuklo nego ovo - dosta bi mi bilo - a to je: što posle 6-7 godina list jedinome bratu (Bog zna kamo pišem) a dvojeći "oće li mi odgovoriti ili neće.
Mili moj brate, dakle prije svega molim Te i zaklinjem da me obraduješ, pa da mi odgovoriš, a zaista ne znam Ti kazati, što bi me na svijetu većma obradovati moglo, kao Tvoj list.
Majka je evo došla nekoliko dana k meni u Plaški, i ona Te moli i zaklinje da mi odgovoriš. Zdrava je, a sad imadu novi parohialni stan - onu kuću pored Gimnazije."
Citat iz pisma je prema originalu, a arhaičan jezik i stari pravopis dosledno su preneseni. Ilustrativno je jer je iz perioda kada je sestra jedva doznala bratovljevu adresu i prvi put mu pisala posle više godina.