10+10 sa Aleksom Jelićem

1. Ko je najzaslužniji za Vašu karijeru?
- Lično ja svojim radom, trudom, velikom upornošću i ambicijom.

2. Kako se borite sa tremom?
- Pre sam imao tremu, ali sada je nemam. Duboko udahnem i prepustim se čarima bine i muzike. Onda se to pretvara u jednu bajku i uživanje.

3. Koji aplauz pamtite?
- Aplauz u Centru Sava, 2012. godine kada sam bio gost na koncertu Ju grupe i kada smo zajedno izveli pesmu.

4. Šta sebi nikada neće oprostiti?
- To što u nekim situacijama nisam izbrojao do 10, što se nisam umirio i što sam dolazio u stanje u kojima sam bio nervozan. To itekako utiče na zdravlje. Lako planem.

5. Kome se divite i zašto?
- Mojim roditeljima, što su uspeli da izdrže sva moja ludiranja, što su uvek uz mene i što su mi ogromna podšrka. U profesionalnom smislu divim se mom ocu Dragom, koji je uspeo da u ovoj lošoj situaciji za muziku ima snage, želje i volje da napiše novi album.

6. Kao dete maštali ste da budete...?
- Prvo lekar, pa kada sam video koliko ima da se uči, odustao sam. Pa onda pilot, ali imam strah od letenja, pa sam i od toga odustao. Sa pet - šest godina sam shvatio da su muzika i ples za mene.

7. Kakvu muziku slušate?
- Sve što mi u trenutku prija. Dobar džez, opera, arije, nekad i tvrđi rok. Sve zavisi od raspoloženja.

8. Odmor koji pamtite i po čemu?
- Dve nedelje sam sa Narodnim pozorištem bio u Meksiku. Bila je to fantastična turneja. Imao sam vremena i da uživam u čarima ove zemlje. Bio je to više odmor nego turneja.

9. Gde biste najradije živeli?
- U Barseloni. To je grad kome se uvek vraćam. Dugo sam živeo u ovom gradu, koji je moja druga kuća.

10. Neostvarena želja?
- Da se ostvarim kao roditelj.