Američka politika državnih prevrata
Novi državni prevrat u Latinskoj Americi. Upravo tako milioni Brazilaca nazivaju ono što se dešava u njihovoj zemlji. Protest protiv suđenja Dilmi Rusef brazilska snimateljska ekipa je izrazila na crvenom tepihu u Kanu.
Obaveze predsednika Brazila sada ispunjava Mišel Temer, političar koji nije popularan među građanima. A Dilmi Rusef preti impičment bez obzira na to što je podržavaju stanovnici širom zemlje.
Nasilno preuzimanje vlasti dešavalo se sedamdesetih i osamdesetih godina u Čileu, Argentini i Salvadoru. Šta je zajedničko svim tim prevratima? U svim slučajevima reč je o militarističkim režimima koje je aktivno podržavao Vašington.
Tokom prevrata 2009. godine u Hondurasu vojska je uhapsila predsednika zemlje Manuela Selaija. Zatim su održani izbori. Praktično je ceo svet njihove rezultate proglasio falsifikovanim. Hilari Klinton, koja je u to vreme bila državni sekretar SAD, insistirala je na tome da se nova vlast Hondurasa proglasi legitimnom.
Pročitajte još:
* Ovo je jedini čovek koji može da spasi Ameriku
- Smatramo da je Honduras preduze važne i neophodne korake i to zaslužuje odobravanje i podršku - govorila je Klintonova 2010. godine.
Stejt department SAD je praktično ozakonio državni prevrat u toj zemlji. Da li će Amerika uspeti da postigne priznavanje i novog, neizabranog lidera Brazila?
Američki zvaničnici za sada nisu davali saopštenja povodom političke krize u Brazilu, ali to bi uskoro moglo da se promeni. Aloiziju Nunes, uticajni brazilski poslanik i saveznik Mišela Temera, stigao je u Vašington, gde je planirano da se sastane sa visokim činovnicima, uključujući zamenika američkog državnog sekretara i bivšeg ambasadora Vašingtona u Brazilu Tomasa Šenona.
Nunes je jedna od ključnih figura brazilske opozicije. Očigledno, on je u Vašington doputovao da bi osigurao podršku SAD.
Teško da će žiteljima Brazila biti po ukusu mešanje Stejt departmenta jer mnogi od njih kritikuju ulogu Amerike u državnim prevratima u Latinskoj Americi.