Siva zona politike (2): Vredi li Šešeljeva pretnja?
Ako je tako, onda će budući srpski parlament, reprezentativniji od prethodnog, za koji se već spremaju haljine, frizure i odela, biti ogledno dobro buduće srpske politike, lice naših novih netrpeljivosti, pregrejanih strasti i sasvim sigurno odsustva tolerancije.
Doprinos tome svakako će dati neki novi, ali i neki stari, provereni, akteri koji su već pokazivali da, u srpskoj politici, vlast i opozicija nisu baš dva sasvim paralelna sveta, koja se nigde i nikad ne dodiruju.
Nova uloga - stara politika
Šešelj i danas - pripremajući se da crvenim tepihom došeta do poslaničke klupe - kaže da Boris Tadić treba da visi na Terazijama, jer je kao predsednik države izručio Radovana Karadžića Haškom tribunalu.Šta je to nego odbrana stare štetočinske politike koja je Srbiju dovela do ambisa.
Višak ambicija i manjak principa
Između njih uvek je postojala ona siva zona u kojoj se uz pomoć viška ambicije, manjka ideala i principa i, po mogućnosti, obilja nečiste savesti, formira figura preletača, omiljenog opozicionara ili tajnog podupirača vlasti, u zavisnosti od toga koja je od ove tri uloge vlastima kada i gde potrebna.
Baš onakva figura kakvu je nacrtao lokalni junak ovih izbora, dvadesetpetogodišnji Luka Maksimović, iz Mladenovca, autor građanskog projekta "Beli - Samo jako", koji je kroz satirični lik Ljubiše Preletačevića uspostavio prototip srpskog političara - bahatog, potkupljivog i licemernog.
Poslovnik ne štiti od "vrlog" jezika
Ali, da ne bežimo mnogo u fikciju kad nam je stvarnost tako izdašna.
Zar srpski radikali, koji se, evo, vraćaju u parlament, nisu, još onomad, u vreme represivne vladavine Slobodana Miloševića dobro savladali ulogu skrivene prethodnice za isprobavanje budućih odluka vlasti i uvežbali do perfekcije kako se kao "opozicija" udarnički obračunava s opozicijom, pretvarajući pritom visoki predstavnički dom u arenu za niske strasti.
To što su u miraz srpskom parlamentarizmu ostavili osoben jezik, koji nijedan poslovnik nije uspeo da savlada, pa se još prepričavaju epiteti upućeni neistomišljenicima u žaru polemike (kriminalci, lopovi, steone žabe, ljudi pacovi, klovnovi na granici debiliteta, ljudi velikog tela i malog mozga, konji koji se ritaju, makroi, žigola, upišanci, besni psi, hermafroditi i transvestiti, psihopate i ludaci) to je manja šteta od zaklona koji su tim rijaliti programom pravili za štetočinsku politiku koja je Srbiju gurala u ambis.
Radikali politički pročitana knjiga
Radikale više ni Jadransko more ne može da opere od opšteg uverenja da su kontrolisana opozicija.
Stvar ne može da popravi ni Šešeljeva pretnja da će budućem šefu poslaničke grupe SNS, Aleksandru Martinoviću, koji je iz radikala preleteo u SNS "iščupati uši jer mu one za to jedino i služe".
Široki front ne garantuje uspeh
Pokrivajući ceo spektar, od Moskve, preko Brisela do Vašingtona, vladajuća koalicija veruje da za svaku bitku ima generala.
Ali, stratezi bi rekli, široki frontovi ne garantuju uspeh.
To je cena koju će Martinović i srpski parlament morati da plate za sve ono što će radikali raditi drugima.
Ipak, ako su radikali politički pročitana knjiga, mnogo zanimljivije će biti kada se, od prilike do prilike, budu pomaljali saradnici vlasti na zadatku u opoziciji. A kako je već počelo da teče vreme do predsedničkih izbora, koji su ocenjeni kao sudbonosni, sigurno je da će rasti cena sive zone politike.
Kako složiti misli o Evropi i Rusiji
Problem sa principima u srpskoj politici je u tome što ih se uglavnom ne drže oni koji ih uspostavljaju.
Pa tako, dok ovih dana analitičari bliski vlasti brinu da li će poslanici opozicije iz redova demokratskih i proevropskih partija u parlamentu glasati za evropske zakone i sopstvena uverenja ili protiv njih, zaboravljaju da objasne kako će, na primer, glasati Andreja Mladenović i proruski poslanici Nenada Popovića, koji čine proevropsku koaliciju na vlasti.
Ili kako će posložiti svoje misli o Evropi i Rusiji Milenko Jovanov, nova nada SNS-a, po rečima Aleksandra Vučića, koji je koliko juče zagovarao evroskepticizam DSS-a i čvrste veze sa Rusijom.
Konačno, dele li svi iz vladajuće koalicije ključne stavove sa predsednikom Srbije, koji bi to da postane u još jednom mandatu, i već nagoveštava ultimatume u slučaju promene Ustava.