Srpkinju šalju na Putina

Reuters

Kako li će se Putinu svideti nova ambasadroka Amerike u Kijevu?

Meri Jovanović je majstor džudoa kao i ruski predsednik Vladimir Putin, a već se dokazala u Ukrajini u vreme "narandžaste revolucije" 2004. i u Kirgijskoj "revolucije lala" sledeće godine, te je idealna za nastavak američke podrške samoubilčačkoj politici Kijevskog režima. Njen prethodnik, Džefri Pajet, povučen je posle nepune tri godine, što ukazuje da Vašington nije zadovoljan razvojem situacije u Ukrajini.

Deda Meri Jovanović bio je Srbin, a ruski izvori navode da se za oca Mihaila zna da je bio oficir Crvene armije i da je živeo u Čiti. Nemci su ga zarobili i on se po završetku Drugog svetskog rata nije vratio u SSSR, već je emigrirao u Kanadu. Tamo je upoznao Ruskinju Nadeždu i 1958. rodila se Meri, a nakon tri godine prešli su u američki Konektikat, gde je Mihailo predavao francuski i ruski.

Saradnik KGB

Meri je završila istoriju na Prinstonu, a školovanje završila na moskovskom Institutu ruskog jezika "Puškin". Ruski izvori tvrde da je u to vreme zavrbovao KGB, ali je propast SSSR okrenula njenu karijeru u drugom pravcu.

Meri se vratila u SAD i radila u reklamnom biznisu, odakle je neobjašnjivo prešla u diplomatiju i radila u Somaliji, Rusiji i Kanadi. Potom je 2001. završila Nacionalni vojni koledž na smeru vojno-politički i strateško obaveštajni rad.

Za to je nagrađena mestom zamenika američkog ambasadora u Kijevu Džona Edvarda Hersta. Zapamćena je po aktivnom učešću u rasvetljavanju prodaje ukrajinskih radarskih sistema koljčuga Sadamu Huseinu. Do 2004. optuživala je ukrajinsku vlast za narušavanje sankcija UN prema Iraku, što je dovelo do pogoršanja odnosa sa SAD, a završilo se "narandžastom revolucijom" i dolaskom na vlast korumpiranog prozapadnog režima Julije Timošenko i Viktora Jušćenka.

Ruski gambit

Meri je za to nagrađena naredne godine kada je predsednik SAD Džordž Buš uz svesrdnu podršku državnog sekretara Kondolize Rajs postavio za ambasadora u bivšoj sovjetskoj republici Kirgiziji. U toj zemlji upravo je posle 15 godina vlasti bio svrgnut Askar Akajev.

Njegov naslednik Kurmanbek Akijev nastavio je politiku "revolucije lala", ali se brzo našao i pod ruskim pritiskom. Naime, Rusi su kupili naftnu i gasnu industriju u Kirgiziji, uključujući snabdevanje aerodroma gorivom, pa je baza Mans u toj zemlji postala neupotrebljiva za SAD.

Reuters

Pročitajte još:

* Stratfor predviđa: Rusija i Ukrajina će se pomiriti, EU pred raspadom

* "Amerika je samo želela da očita lekciju Putinu"

* Evropo, džaba se trudiš: Amerika ima svoj plan za Ukrajinu?

Potom je Kirgizija raskinula ugovor o ustupanju aerodroma SAD, a Meri Jovanović povučena je s mesta ambasadora 2008, godinu dana pre isteka mandata. Mans je na kraju pretvoren u kargo centar preko kog je dozvoljeno jedino snabdevanje američkih snaga u Avganistanu, što je dovelo do revolucije u Kirgiziji 2010. Zemlja je vojno-politički i ekonomski ostala orijentisana na Rusiju, Kazahstan i Kinu.

Meri Jovanović prebačena je na mesto ambasadora u Jermeniji, gde su je upamtili po negiranju genocida koji je američki saveznik Turska sprovela nad tim narodom 1890. - 1915.