Žena bez rezervne domovine
Poslednja donacija u iznosu od 300 evra Bajri i Arijeti stigla je iz Nemačke od Novopazarca Ada Dukađinca, stalnog čitaoca "Vesti" i dobrotvora koji je do sada pomogao mnogima u rodnom kraju. Svojom donacijom Ado je želeo da hrabroj Bajri, koja je ceo svoj život posvetila bolesnom detetu, oda priznanje i pomogne joj da plati struju i kiriju, obezbedi lekove za Arijetu i kupi drva za sledeću zimu.
"Hvala Adu do neba, mnogo nam znači njegova donacija, jer mi drugih primanja nemamo i praktično nas izdržavaju čitaoci "Vesti" i dobrotvori iz ovog kraja. Trenutno smo zbrinute, imamo namirnica i specijalne hrane za Arijetu, imamo i lekova i ništa nam neće nedostajati do jula, a za kasnije - videćemo. Sastavile smo i nešto novca za kupovinu drva, nadamo se da ćemo brzo sakupiti i ostatak", priča zahvalna Bajra i naglašava da se njen i Arijetin život iz korena promenio od prošle godine, posle prvih donacija iz inostranstva.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Nekoliko meseci pred Bajrin porođaj, saznavši od lekara da će roditi bolesno dete, njen tadašnji suprug nestao je bez traga, u Nemačkoj je formirao porodicu i nikada joj se nije javio. Svu brigu o nepokretnom detetu tada je preuzela ova hrabra Novopazarka koja i danas, posle 23 godine, svaki trenutak provodi uz Arijetu i bori se za za njen život.
"Više nismo same i naš život, uprkos nevolji koja nas je snašla, ima smisla. Još se nadam da će medicina napredovati i da će za moju Arijetu biti leka, boriću se za nju dok god budem živa, svima koji nam pomažu dugujemo neizmernu zahvalnost i želimo im svaku sreću i dobro zdravlje - poručuje Bajra Suljović, koja sve što čine plemeniti čitaoci "Vesti" ne doživljava kao puku milostinju, naprotiv, ona i dalje, kao i mi, veruje da će konačno proraditi ne samo savest jednog oca nego i države, čiji je ona stanovnik. Rezervnu domovinu Bajra nema!
Dobar znak
Jedva smo sastavljale za kiriju, struja nam je nekoliko puta isključivana, oskudevale smo u svemu, sada imamo dovoljno hrane, redovno nabavljamo lekove, uslovi za brigu o mojoj Arijeti su se znatno popravili, mada ne može da govori i ustane, ona sve zna, ponekad se raduje i nasmeje, što godinama nije činila, a meni je to znak da i ona duboko u sebi oseća da smo zaštićene, ističe Bajra.