Srbija ne da Hagu radikale
U obrazloženju prve presude domaćeg pravosuđa koje se direktno suprotstavilo zahtevu Haškom tribunalu, ali i dosadašnjoj praksi Srbije koja je sve zahteve iz Holandije automatski ispunjavala, stoji da troje radikala ne mogu biti izručeni jer je to protivustavno i suprotno zakonima zemlje.
Tražeći argumenta za izručenje u Ustavu Srbije, Zakonu o saradnji sa Hagom, kao i Pravilniku i Statutu Tribunala, Sudsko veće je ustanovilo da nije pronašlo utemeljenje ni u jednom od ova četiri pravna akta.
"Obaveza sudskih organa ove države određena je članom 145 Ustava Srbije kojim je u stavu 2 propisano da se sudske odluke zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrđenom međunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona. Dakle, ne postoji osnov za postupanje po predmetnom nalogu za predaju okrivljenih u ovom, ali ni bilo kom drugom slučaju kada nisu ispunjene pretpostavke za predaju okrivljenih u skladu sa Zakonom o saradnji, budući da takva obaveza nije propisana niti Ustavom niti zakonom, ali ni bilo kojim drugim pozitivnim pravnim propisima Srbije", stoji između ostalog u rešenju ove presude u kome se navodi da se pravni osnov za izručenje ne može naći ni u Statutu Tribunala.
Bramerc se zaigrao
Vojislav Šešelj juče je optužio glavnog haškog tužioca Serža Bramerca da "lobira" kako bi bio osuđen, te da je za to, kako tvrdi, već dobio nekoliko miliona evra. Terzić nije želeo da komentariše ove optužbe, ali napominje da je haški tužilac umnogome izašao iz "svog delokruga rada".
- Bramerc je izgleda zaboravio da on nije privatni ili tužilac neke zemlje, već tužilac međunarodne pravde, tužilac UN. Otuda su njegove izjave, posebno nakon izricanja oslobađajuće presude Šešelju, veoma čudno iskakanje iz profesionalnih okvira ponašanja - kaže Terzić.
Viši sud u Beogradu dalje pojašnjava da prihvata odredbe Statuta, kao opšteprihvaćena pravila Međunarodnog prava, kako je to i pripisano Zakonom o saradnji, ali naglašava da se hapšenja i predaje lica odnosi isključivo na krivična dela, teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava, a ne na nepoštovanje međunarodnog suda.
Pravni savetnik Vojislava Šešelja, beogradski advokat Milan Terzić kaže da je sudsko veće donelo jedinu ispravnu i moguću odluku, a da je veći deo objašnjenja zapravo "prepisan" iz slične odluke pravosuđa Francuske koja je svojevremeno odbila da isporuči Hagu svoju državljanku, nekadašnjeg portparola Karle Del Ponte, Florens Artman.
- Ovo je čisto pravno pitanje i Viši sud je doneo odluku u skladu sa opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava - naglašava Terzić.