Političari i tajkuni se*u, običan čovek plaća
Da nije tužno bilo bi smešno. Toalet na železničkoj stanici, zatvoren je jer korisniku usluge nije izdat fiskalni račun, a radnica nije bila prijavljena. Zato neverovatno deluje da je zbog ovakvog propusta bio zatvoren javni toalet, a u sećanjima i dalje zvoni lista poreskih dužnika prema kojoj u jednom trenutku u 2015. Mišković, Peconi i Bogićević duguju 34 miliona evra na ime poreza! I dok, oni nesmetano rade pravdajući se da uredno izmiruju porez i da su te cifre na ime reprograma duga, na železničkoj stanici se ne može vršiti nužda jer je država rešila da je vrši po nama kako stvari stoje.
Da se razumemo, u uređenom društvu i sistemu, svi treba da plaćaju svoje obaveze i rade legalno i da od rada žive dostojanstveno. Ali avaj, Srbija još uvek više liči na Divlji zapad iz američkih filmova, gde važi zakon jačeg, nego na uređeno mesto za život.
Zato smo svedoci paradoksa, da se već više od decenije smenjuju vlade koje Srbiju vode "evropskim putem", dok se istovremeno nismo mrdnuli iz blata bezakonja, tajkunskog protekcionizma i otimačine od običnog čoveka.
Dok tajkuni dobijaju mogućnost da gomilaju milonske dugove na ime poreza, pa da onda isti taj porez plaćaju uz olakšice, reprograme i ko zna kakve varijante ispod stola, običan smrtnik koji se usudio da počne nekakav biznis, dobija katanac ako nije prijavio radnika koga jedva isplaćuje i na crno. Jedni se diče jahtama, vilama, luksuznim automobilima i starletama, dok se drugi koprcaju u raljama dugova, računa i borbe za golu egzistenciju.
Ono što posebno bode oči je činjenica da vladajuće oligarhije u svom tom busanju u grudi i dokazivanju svojih evropskih manira i težnji ka ukrcavanju na evropski Titanik, nisu ni jednom pokušali da primene neka od pravila koja tamo važe. Tako na primer na Zapadu, velikim privrednicima se ne dozvoljava gomilanje dugova jer se time nanosi šteta radnicima i državi. Kad vlasnik firme napravi dug, on mora da odgovara ličnom imovinom i zabranjuje mu se da otvori novu firmu. Ako se utvrdi da firma ima veći dug od kapitala, odmah ide u stečaj. A kazne za neizmirivanje poreza su ogromne.
Zato je priča o zatvaranju toaleta na železničkoj stanici u Beogradu, zapravo slika u malom društva u kome živimo. Iz dana u dan, govana je sve više, sve više seru i pišaju po nama, k'o na železničkoj stanici, a nema nikog da to počisti. Zbog duga za porez. Caru carevo, bogu božje!