Naučnici objasnili: Evo zašto ne vidimo stvari koje su nam ispred nosa
Najnovije istraživanje pokazuje da ako frontalni korteks ne očekuje da vidimo objekat koji tražimo, iako nam je u vidnom polju, on će ga izbrisati iz naše svesti.
Frontalni korteks je poznat kao "kapa razmišljanja" i kontroliše ceo proces. Ako frontalni korteks ne očekuje da vidimo čarapu koja nedostaje ili ključ koji tražimo, čak i kada postoji vizuelni stimulans, tj. kada su na vidnom mestu, neće objekte za kojim tragamo, uključiti u proces obrade podataka.
Pročitajte još:
* Mračna ljudska priroda: Ovo su najčešće "crne misli"
Tokom studije, naučnici su istraživali koje regije u mozgu se uključe dok učesnici rade zadatke koji odgovaraju trima osnovnim fazama percepcije, a to su: izbor, kombinacija i evaluacija. Drugi deo istraživanja obuhvatio je magnetnu stimulaciju kako bi se došlo do saznanja koji deo mozga je uključen u određenoj fazi. Procena se vrši na osnovu toga kako je mozak birao na koji će se od raspoloživih vizuelnih stimulansa fokusirati. Tokom faze kombinovanja dolazi do spajanja sa drugim informacijama pre nego što se započne naredni korak, a to je evaluacija.
- Frontalni korteks šalje signal da se obrati pažnja na odabrani objekat - kaže Dobromir Rahnev, psiholog sa Univerziteta u Gruziji.
Tokom eksperimenta, različiti delovi frontalnog korteksa su reagovali u određenim situacijama: zadnji deo tokom selekcije, srednji tokom kombinacije i prednji tokom evaluacije. Zahvaljujući rezultatima istraživanja naučnici su stvorili neku vrstu mape ovog dela mozga.
Kada su istraživači koristili magnetnu stimulaciju kako bi na neki način ometali ove delove mozga u obavljanju funkcija, primećeno je da su učesnici u eksperimentu bili manje sposobni da zavše zadatke povezane sa selekcijom i kombinacijom, ali se desilo suprotno kada je došlo do stimulacije prednjeg dela frontalnog korteksa.
- Ovo je jasan pokazatelj da frontalni korteks, koji se vidi kao središte misli, ima ključnu ulogu i u kontroli percepcije - kaže Rahnev.