Smeh za put: Najpopularniji vicevi širom Evrope
Da mesta za šalu na Starom kontinentu i dalje ima, uprkos tome što se suočava sa migrantskom krizom, suspenzijom šengenskog sporazuma, pretnjom urušavanja Evropske unije i drugim krupnim problemima, pokazuje knjiga Francuza Romana Signoverta (29), koji je sumirao pošalice među susedima, uglavnom zasnovane na stereotipima, piše "Politika".
Zbirci od 345 šala doprineli su i čitaoci autorovog bloga pod nazivom "Evropa nije mrtva", ali i njegovo iskustvo studiranja i života u nekoliko različitih država (Španija, Nemačka, Belgija). Ismevanje naših najboljih neprijatelja, kako sam opisuje objavljene viceve, deo je evropske tradicije. Iako su neke od šala prilično grube, smatra da u suštini svakako nisu zlonamerne.
"U čemu je razlika između Finaca i Šveđana? U tome što Šveđani imaju dobre komšije."
Ovako se Finci šale na račun svojih suseda, pokazujući ujedno da komšijska zadirkivanja ne trpe političku korektnost. Glavni akteri viceva nisu samo plavuše, policajci, političari i druge javne ličnosti, nego i pripadnici pojedinih nacija ili verskih grupa.
Meta poljskih pošalica najčešće su Nemci, pa se tako u Poljskoj kaže da su nemački fudbaleri kao nemačka hrana – dobri su samo ako su uvezeni iz Poljske.
Kada Danci pitaju koja je najbolja stvar koja je iz Švedske došla u njihovu zemlju, odgovor je – prazan trajekt.
Makedonci se šale na račun grčke muškosti što ilustruje dijalog između para grčkih supružnika. "Kad bi znala da čistiš i kuvaš, ne bi nam bila neophodna kućna pomoćnica", kaže Grk supruzi, na šta mu ona odgovara: "Da si ti dobar ljubavnik, ne bi mi trebao Makedonac." Ili vic u kojem policajac opomene Grka, jer je parkirao auto ispred skupštine u Atini. "Ne možeš ovde da parkiraš, tu rade naši političari", upozorava čuvar zakona. "U redu je, ima ugrađen alarm", odgovara mu Grk.
Glavni junaci belgijskih šala su, naravno, Holanđani, odnosno njihova škrtost. Tako vic kaže da holandski recepti počinju sa "pozajmiš šest jaja, 200 grama brašna, pola litra mleka..." Ili onaj u kojem muž Holanđanin kaže supruzi da obuče kaput, posle čega ona pita: "Što? Izlazimo li napolje?", a muž onda odgovara "Ja izlazim, ali ću smanjiti grejanje pre nego što krenem." Ali ni stanovnici zemlje lala i vetrenjača ne ostaju dužni, pa ismevaju inteligenciju Belgijanaca: "Zašto Belgijanci imaju pomfrit, a Arapi naftu? Zato što su Belgijanci prvi birali. Ili: "Šta majka Belgijanka uradi kada je kupka za bebu previše vruća? Stavi rukavice na ruke."
Britanci se međusobno zadirkuju, pa kad Englez, Škot i Irac planiraju žurku, Englez kaže: "Ja ću doneti šest krigli piva." A Irac nastavlja: "Ja ću doneti šest krigli ’ginisa’", dok škrti Škot kaže: "Ja ću povesti šest prijatelja."
Slovaci o Česima pričaju: "Šta je Česima potrebno da bi bili srećni? Ne mnogo, sve dok drugi imaju manje od njih."
Švajcarci govore o Austrijancima: "Zašto je Austrijska zastava crveno-belo-crveno? Da je ne bi okrenuli naopako kad je postavljaju."
Jedino Italijani, primetio je autor ove zbirke, vole da se šale i na svoj račun, pa otuda savetuju da nikada ne treba pričati sa italijanskim vozačem autobusa, jer mu za to trebaju ruke.
Ili objašnjenje zbog čega je Isus Italijan: "Samo italijanski sin bi do 30. godine živeo sa majkom. Samo Italijan misli da mu je majka devica. Samo majka iz Italije može da misli da joj je sin Bog."