Sud oprao krvniku ruke
U obrazloženju se navodi da je Merčep znao da njegovi podređeni muče, pljačkaju i ubijaju u Pakračkoj Poljani, ali da nije preduzeo nikakve mere da ih u tome spreči. Time im je, kako se navodi u presudi, dao prećutno odobrenje da to čine.
"Merčepovci" su na kutinskom, pakračkom i zagrebačkom području nezakonito uhapsili 52 osobe iz Zagreba, Kutine, Ribnjka, Janje Lipe, Bujavice, Međurića, Zbjegovače i Pakračke Poljane, od kojih su 43 ubili, tri se vode kao nestale, a šest ih je preživelo mučenja i zlostavljanja.
Za razliku od nekih ranijih sudskih epiloga za ratne zločine, ovog puta mnogo je više reakcija iz Hrvatske nego iz Srbije.
Zločin se isplati
Bivši pomoćnik ministra branitelja Bojan Glavašević naveo je na svom Tviter nalogu da je posle presude Merčepu poslata poruka da se zločin isplati.
"Pet i pol godina je ponižavajuće niska kazna za ratni zločin. Nije mi bilo okej za Šljivančanina, nije ni za Merčepa. Poruka: isplatilo se", naveo je Glavašević.
Udruženja za zaštitu ljudskih prava "Documenta" iz Zagreba, Građanski odbor za ljudska prava, Centar za mir, nenasilje i ljudska prava iz Osijeka i "Pravda" iz Bjelovara ocenili su da je ova presuda "zakasnela satisfakcija porodicama ubijenih u Pakračkoj Poljani i Zagrebu".
"Gotovo četvrt veka nakon nezakonitog hapšenja Pere Rajčevića i Đorđa Gunjevića 11. oktobra 1991. preživeli su dočekali priznanje patnje. Da je Merčep kao faktični zapovednik jedinice reagovao na njihova hapšenja, zločina verovatno ne bi ni bilo. Zločina verovatno ne bi bilo ni da je pravovremeno reagovala policija koja je obaveštena neposredno nakon njihovog odvođenja i pravosuđe", navode ova udruženja u zajedničkom saopštenju i ističu da su u presudi izostavljene i do sada 25 neidentifikovane žrtve, a da je ubijenih Srba mnogo više.
Komentarišući činjenicu da je mnogo više reakcija na presudu Merčepu iz Hrvatske nego iz Srbije, Milojko Budimir, sekretar udruženja Srba iz Hrvatske, ističe da je to posledica "dvadesetogodišnje agonije" u kojoj se prognani Krajišnici nalaze.
- Nažalost, već je prošlo 20 godina i gotovo da je ta naša problematika stavljena pod tepih, o tome se više ne govori, pa čak i kada su u pitanju najmonstruozniji zločini i oni koji su te zločine počinili, kao što je Merčep - kaže Budimir.
Vukovar ih ne zanima
Optužnica iz koje je proizašla i prvostepena presuda Merčepu zapravo je samo deo opširne dokumentacije Haškog tribunala na čak 14.000 stranica koja je bila ustupljena hrvatskom pravosuđu.Protiv Merčepa je, samo za ubistva Srba u Vukovaru, svedočilo oko 600 Srba tog kraja, ali do danas ni on ni bilo ko nije ni optužen za ubistvo najmanje 200 Srba koja su počinjena mahom pre početka rata u Hrvatskoj.
Ocenjujući presudu, on kaže da je reč o previše blagoj kazni u odnosu na počinjene zločine, ali da to ne treba da čudi jer su u Hrvatskoj od početka sva suđenja bila "etnički motivisana".
- I nakon ove presude jedini zaključak koji se može izvući jeste da je za Hrvate mnogo teže krivično delo saobraćajni prekršaj ili sitna krađa od ubistva Srbina. Više će robijati za pljačku banke nego za ubistvo 40-ak Srba. To je ta gorka istina s kojom nas stalno pozivaju da se vratimo - naglašava Budimir.
Dragan Pjevač, predsednik Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih lica sa prostora bivše Jugoslavije, kaže da je sve bilo jasno onog trenutka kada je Merčep viđen da stoji odmah do predsednice Hrvatske.
- Taj prizor vređa žrtve i šalje jasnu poruku svim žrtvama da kod takve predsednice ne treba ići po pravdu - ističe Pjevač i dodaje da se i s ovom presudom u Hrvatskoj nastavlja "tradicija suđenja" u kojima se najkrvaviji zločini nad Srbima presuđuju na gotovo minimalne kazne, a pri tome se te presude "mogu prebrojati na prste jedne ruke".
Pjevač dodaje da to pokazuje obim nepravde prema srpskim žrtvama i dvostruke standarde hrvatskog, ali i međunarodnog pravosuđa.
Linta: Ruganje žrtvama
Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta ocenio je kao "ponižavajuće sramotnu presudu" zagrebačkog Županijskog suda.
"Presuda predstavlja vređanje žrtava i njihovih porodica i ruganje istini i pravdi. U logoru na Pakračkoj Poljani ubijeno je, prema podacima udruženja Veritas, oko 300 Srba koji su dovođeni sa šireg područja Slavonije, ali i iz Zagreba, gdje su mučeni, a zatim likvidirani", naveo je Linta i u izjavi za javnost.
- Ne postoji nijedna haška presuda za zločine nad Srbima u Hrvatskoj, a istovremeno Hrvatska je pokazala da ne želi i da je nesposobna da procesuira sve one koji su činili zločine nad Srbima - misli Dragan Pjevač.
Direktor "Veritasa" Savo Štrbac kaže da bi za Merčepa jedina ispravna kazna bila doživotna robija, ali da je veliki uspeh što je uopšte osuđen.
- Kuda god je Merčep prošao, ostajali su krvavi tragovi, a bilo ga je i po Lici, na Baniji i Kordunu. Pozitivan je utisak da je Merčep uopšte osuđen i zbog toga što je u međuvremenu u Hrvatskoj došla na vlast profašistička struktura kojoj pripada i on. Ti ljudi nisu procesuirani, već su nagrađivani i odlikovani - ističe Štrbac i zaključuje da ne veruje će Merčep služiti kaznu već će "hrvatske vlasti naći načina da bude pušten na slobodu".