Skandal: Tanjug ostao na grbači građana
Ove navode dokumentuju podatkom da se od momenta prestanka rada te medijske kuće 1. novembra 2015. godine do 15. marta ove godine, u kasu "nepostojeće" agencije slilo 41.898.196,33 dinara ili 350.000 evra. Taj novac su, navodi ova NVO, uplatile uglavnom državne institucije koje su korisnici budžeta.
Za verovali ili ne, na spisku finasijera nepostojećeg Tanjuga je i Ministarstvo kulture i informisanja iz kojeg je pre pola godine i saopšteno da Tanjug prestaje da postoji. Iznosi koje je ovaj resor uplatio su i najveći, a kako se vidi iz dokumentacije, u novembru je uplaćeno 17.458.000 dinara ili više od 140.000 evra, a u decembru 20.751,758 dinara ili skoro 170.000 evra.
I pokojnici koštaju
- Kad je pokojnom Titu štafeta nošena skoro deset godina, zašto ne bi finansirali i Tanjug posle smrti. Da se ipak uozbiljim. Svaki protivzakonito dat dinar negde i nekome ne nanosi štetu samo građanima kao poreskim obveznicima, već i državi Srbiji - kaže Dragan Dobrašinović.
Pare za Tanjug posle gašenja su stizale iz više resora u Vladi Srbije, od odbrane, rada, preko ministarstava bez portfelja i državne uprave. Uplaćivalo je i Ministarstvo građevine i saobraćaja, pa čak i Agencija za bezbednost saobraćaja.
Na spisku finansijera su u više navrata Kancelarija za Kosovo i Metohiju, gradske vlasti Beograda i Novog Sada, RTV Vojvodina, Turističko sportska organizacija Raške i zaječarski festival Gitarijada. Predsednik Koalicije za nadzor javnih finansija Dragan Dobrašinović zapitao je kome je potrebno da se ugašeni Tanjug održava na aparatima.
- O čijem se trošku izvodi ova morbidna operacija je ključno pitanje na koje odgovor građanima duguju Vlada i Aleksandar Vučić - kaže Dobrašinović za "Vesti".
On smatra da vlast ovakvim postupkom pokazuje osionost i bahatost.
- Umesto da čuvaju pravni poredak u zemlji, narušavaju ga namerno i svesno, a sve zarad demonstracije moći - zaključio je naš sagovornik.