Balkanska unija umesto NATO
Prema ovim tvrdnjama, u Balkansku uniju bi trebalo da uđu "neutralne države", iako Crna Gora već pregovara sa EU i na putu je da dobije članstvo u NATO. Na listi država koje treba da uđu u Balkansku uniju i kojima je Moskva poslala apel za ujedinjenje nalaze se i Makedonija, BiH i Srbija.
Stop za Crnu Goru
Ova deklaracija je, prema pisanju Utrinskog vesnika, usledila dva i po meseca pre NATO samita u Varšavi gde se očekuje da Crna Gora bude pozvana u sastav NATO alijanse i očigledno predstavlja poslednji pokušaj Rusije da to bude sprečeno. Stranke kojima je Objedinjena Rusija poslala poruku nisu politički uticajne, ali deklaracija predstavlja jasan singal da Moskva intenzivno radi na držanju Balkana izvan bezbednosnog kišobrana NATO alijanse.
Informaciju o potpisivanju takvog dogovora sa opozicionom Demokratskom narodnom partijom Crne Gore i sa Socijalističkom narodnom partijom objavili su i crnogorski mediji. U tom dokumentu se navodi da je pokrenuta inicijativa o stvaranju Saveza nezavisnih suverenih država u Jugoistočnoj Evropi, čije će se članice ustavom izjasniti za vojnu neutralnost, što znači da će se odreći članstva u NATO.
Analitičari ocenjuju da ovom inicijativom Moskva želi da zadrži Balkan van bezbednosnog kišobrana NATO. Drugi razlog je verovatno pariranje Moskve inicijativi Brisela, koji je još u leto 2013. godine pokrenuo ideju o formiranju Zapadnobalkanske šestorke (G6), koja podrazumeva institucionalizovanu saradnju BiH, Srbije, Crne Gore, Makedonije, Kosova i Albanije u kontekstu evropskih integracija. Budući balkanski savez, koji je dobio podršku Brisela i Vašingtona, podrazumeva zajednički parlament i policiju (BALPOL), zajedničko tržište rada, obrazovanje i zdravstvenu zaštitu.
Bez medijske pompe, u Pržnom kod Budve sredinom jula 2013. godine je održan konsultativni sastanak predstavnika Albanije, BiH, Crne Gore, Kosova, Makedonije i Srbije o novom konceptu regionalne saradnje pod radnim nazivom "Zapadnobalkanska šestorka+1".
Iako članica EU, Hrvatska se pridružila inicijativi, a sastanku je, u svojstvu posmatrača, prisustvovao i predstavnik Slovenije. Učesnici su tada potvrdili spremnost za saradnju u ponuđenom formatu regionalne saradnje, uz uvažavanje principa vrednovanja napretka svake države pojedinačno u procesu evropskih integracija. Formiranjem G6 na Balkanu, kako je tada protumačeno, Zapad želi da neutrališe nastojanja Rusije da u potpunosti preuzme tržište energentima u ovom delu Evrope, a samim tim i političkog uticaja.