IN MEMORIAM: Milan Mića Pašić (1956-2016)

Zlatno pero zlatnog srca

Nisam znao čoveka koji se sa toliko vedrine, humora i stoički borio sa mukama i nepravdama koje su ga pratile čitavog života. O njega su se ogrešili mnogi, on nije ni o koga. Sticao je novinarsko ime naoko lako, a u stvari mukotrpno, boreći se pošteno, bez niskih udaraca, časno, onako kako je i živeo.

Poslednjih godina, prikrivane muke i sekiracije načele su njegovo srce. Preživeo je tešku operaciju, "kume, pobegoh Ristanu s lopate!", i ubrzo je ponovo bio onaj stari Mićaga - vedar, uvek spreman da se našali sa ženama, ali onako kako samo on ume, da nasmeje, a da ne naljuti.

Da nije bilo njega, ne bi ni mene bilo u "Vestima" te davne 1993. godine. Tako sam se prošvercovao u novine u kojima smo godinama delili sve, i brige i radosti. Nepredvidivi životni put ga je potom odveo dalje, drugim novinarskim stazama, ali Mića nikad, ni u jednom trenutku, u stvari iz "Vesti" nije ni odlazio.

Nije bilo dana da ga ne pomenemo, da se ne čujemo, da se ne sedne na piće posle posla. Kako su ga samo njegovi "pilići", mladi saradnici portala Srbija danas gledali dok se prisećao naših zlatnih vremena sportskog novinarstva, Zvezdinog zlatnog Barija i mukotrpne borbe da se ostane svoj u smutnim vremenima.

Kruna njegove karijere stigla je 2006. godine kada se okitio Zlatnim perom, najvišom nagradom u kategoriji sportskog novinarstva. Tada je prvi objavio da na klupu crveno-belih stiže slavni Valter Zenga, i bio je u pravu, kao i mnogo puta pre i posle toga.

Znali smo svi da mu je u duši teško posle svega što je propatio, i da je njegova vedrina bila samo fasada, ali je ipak kao bomba pukla vest da je Mića zauvek zaspao u njemu omiljenoj Zvezdarskoj šumi, gde je svakodnevno šetao po savetima lekara.

Nebo je dobilo još jednu zvezdu, a nama je poslalo tugu i tamu.

Neka ti je laka zemlja i večna slava, kume moj. Nisi morao tako brzo.

Sahrana je 14. maja, u subotu, u 15 časova na groblju Lešće.