Smrtna presuda za Kurtija
Smrt je usledila samo dva dana posle izricanja presude, iako se očekivalo da to iz bezbedonosnih razloga neće biti lako izvršiti. Vuka je trebalo namamiti na vojni poligon u Hajdama i tu ubiti. Međutim, on je za mesto svoje pogibije sam izabrao šumu kod Celea gde ga je u predvečerje pištoljem pogodio jedan policajac.
Vukovi su u Nemačku nakon više od 100 godina konačno počeli da se doseljavaju, a prvi samotnjak u Donju Saksoniju dolutao je krajem devedesetih iz planinskog gorja sa poljsko-nemačke granice. Od prvog dolaska do danas namnožilo se sedam čopora, ali su vukovi od državne dobrodošlice već po samom dolasku upoznali i svoje protivnike, seljake-stočare. Seljaci su protestovali, ali država nije marila za njihove jadikovke, već je donela Zakon o zaštiti vukova po kome je ubijanje moglo da se kazni i do pet godina zatvora. Revoltirani stočari tražili su da im se dozvoli ubijanje opasnih štetočina, a kad im to nije dozvoljeno, počeli su da preklane ovce donose u Ministarstvo za zaštitu okoline. Proces dokazivanja je ublažen, seljaci su se posle ovih mera smirili, ali ne i vukovi.
Ljudi su sve češće javljali da su vuka videli blizu naselja, o čemu su i "Vesti" pisale, a konačno je u Vildeshafenu snimljen na ulici. Nedugo posle tog ispada vuku je oko vrata obešen radio-lokator, pa je njegova lokacija mogla tačno da se utvrdi.
Stanovništvo podeljeno
Prema anketi, koju je sproveo radio NDR, 65 odsto ispitanih ubijanje vuka nije odobrilo. Za njih je to bespotrebno ubijanje kojim je između ostalog prekršen i Zakon o zaštiti životinja. Za druge je likvidacija vuka bio čin kojim se štiti bezbednost čoveka, koji je važniji od životinje. Kurtiju ni peticija od 7.000 potpisnika nije pomogla. U javnosti je postala interesantna i teorija da bi Kurti mogao da bude mešanac nastao parenjem vuka i psa.
Nekoliko nedelja potom utvrđeno je da se vuk u Goldenštetu približio dečjem odmaralištu, koje je potom ograđeno žicom. Kad se vuk približio ženi i detetu gradonačelnika Breloha, nedaleko od Minstera, narod je počeo masovno da protestuje, a gradonačelnik je u pismu Ministarstvu istakao da je nedopustivo da se sloboda kretanja čoveka ograničava zbog vuka. Prepiske i telefoniranja između Ministarstva Donje Saksonije i odgovarajućih saveznih službi u Berlinu meštane su utešile jer im je obećano da će iz Švedske pozvati stručnjaka koji će vuka pokušati da "prevaspita" i meštane da poduči kako da ga preplaše, a da ga preterano ne uplaše. Šveđanin je svoje metode preneo i vuku i meštanima, i otišao u Švedsku. Ali, vuk je ponovo primećen u blizini naselja za izbeglice u Falingbostelu, gde je uz ogradu čak pokušao i da prespava. Priče o vuku su se proredile sve do polovine aprila ove godine, kada je Kurti ugrizao psa koji se šetao s vlasnikom i detetom.
Posle ovog incidenta Ministarstvo za zaštitu okoline 25. aprila odlučilo je da vuka narkozom umiri i premesti u ograđeni prostor u kome bi bio prevaspitan. Reagovalo je Društvo za zaštitu životinja, tvrdeći da bi to bio uzaludno mučenje. Nakon konsultacija s ekspertima na saveznom nivou odlučeno je da se Kurti ipak ubije. Činjenica da se vuk približio čoveku na manje od dva metra, ugrizao psa i preplašio oca i dete okvalifikovana je kao ugrožavanje bezbednosti čoveka, a ta okolnost, po zakonu, dozvoljava i lividaciju.
Štefan Vencel, ministar za zaštitu okoline Donje Saksonije, izjavio je da se Zakon o vukovima zbog Kurtija neće menjati:
- Najverovatnije je da su ljudi na određenim mestima vuku dok je bio mali ostavljali hranu, pa su ga time sami navikli da im se bez straha približava.