Šta se dešava u organizmu tokom leta avionom?
Čula - Trećina receptora čula mirisa, ukusa i sluha verovatno privremeno nije u funkaciji tokom leta. Promene vlažnosti vazduha i vazdušnog pritiska utiču na uši, sinuse i ukus.
Lišenost kiseonika - Kabine putničkih aviona su pod pritiskom od 75 odsto u odnosu na atmosferski pritisak. Smanjena količina kiseonika u vazduhu koji udišemo može da izazove hipoksiju - stanje u kom osećamo vrtoglavicu, umor i glavobolju.
Pročitajte još:
* Kad bi stjuardese rekle sve što misle...
* Zašto roletne na prozorima treba podići pre sletanja aviona?
Okruženost bacilima - Šanse za prehladu su 100 puta veće kad letimo avionom nego kad ne letimo. Čak 50 odsto vazduha u avionu se stalno "obrće", što znači da se "obrću" i virusi i bacili iz vazduha.
Izloženost kosmičkoj radijaciji - Tokom sedmočasovnog leta (kakav je, na primer, od Londona do Njujorka), izložimo se istoj količini radijacije kao da je reč o Iks-zracima.
Dehidriranost - Tročasovni let može da potroši do 1,5 litara vode iz organizma. Nivo vlažnosti avionskog vazduha od svega četiri odsto može da bude uzrok sušenja sluzokože nosa, usta i grla.
Nezdrava voda - Preterano je reći da pijemo otrov, ali često se dešavalo da se u vodi koja se služi u avionu prilikom testiranja pronađu brojne bakterije kojima nikako nije mesto u vodi.
Vreme za naduvavanje - Isto kao kesica čipsa koja se zaokrugli tokom leta, promena vazdušnog pritiska u telu čoveka može da bude okidač za nadimanje, zatvor i bolove u stomaku.
Spuštanje "krvi u pete" - Manjak pokreta tokom dugih letova negativno utiče na cirkulaciju, što povećava rizik od problema oko krvnih sudova.