Zašto je ubistvo u Srbiji postalo medijski rijaliti?
"Pevačica izbodena, pa bačena u kanal", "Jeleni smrskana glava čekićem", "Ubica došao na sahranu", "Svekar pao na poligrafu, a šta krije muž?", ovako srpski mediji već nedeljama izveštavaju o jedinoj potvrđenoj informaciji da je Jelena Marjanović ubijena.
Neverovatan je podatak da što se tiče tiraža, kao i portala da je više nego dupliran broj ulaza onaj dan kada je objavljeno da je pronađeno Jelenino telo, prenose tabloidi.
Reporteri su danonoćno pred kapijom, sa umrlicom poput inspektora razgovaraju sa rođacima, prijateljima, komšijama žrtve, a neretko su tu anonimni izvori ili izvori "bliski istrazi". I svakog dana pred publikom je nova teorija.
Sociolozi se sa ovakvom vrstom senzacija ne slažu, ali i objašnjavaju ljudsku potrebu da znaju svaki detalj o tome.
- O ubistvu se samo može saopštiti, a o detaljima treba čekati dok zvanični organi ne daju izveštaj o čemu se radi - kaže sociolog profesor Čedomir Čupić, prenose mediji.
Međutim, tu se problem ne završava. Veoma je važno pitanje i kako informacije iz istrage "cure" do tabloida i drugih medija? S obzirom da je Srbija zemlja u kojoj su itekako rasprostranjeni mito i korupcija, jasno je da je problem dublji od poslovične radoznalosti koja ide do granice neukusa.
Ali, tu temu izgleda ne sme niko da istraži...