Zlata kao vode

Bogatstvo ovih rudnika zabeležili su mnogi putopisci i avanturisti. Francuz Adam Gijam je prolazio kroz srpske zemlje i odatle 1332. poslao izveštaj francuskom kralju, gde stoji:

"Srbija ima pet rudnika zlata, isto toliko srebra, u njima rudari neprestano rade. U različitim mestima takođe ima mešovitih rudnika zlata i srebra. Ko god pridobije tu zemlju, steći će lep nakit, najdragoceniji ovog veka".

I Grk Kritovul, pisac knjige o sultanu Mehmedu Drugom, osvajaču Carigrada i Srbije, polovinom 15. veka navodi i ovo:

"Ali što je najznatnije i nadasve druge zemlje u Srbiji, to je što se u njoj nalazi srebra i zlata kao vode u izvorima i što se na sve strane kopa zlatan pesak, u kome je zlata i srebra obilatijeg i boljeg nego što je indijsko".

Jedna od najstarijih i najlepših tehnika obrade metala je filigran. Javlja se već u predmetima mikenske kulture, nastale pre oko 3.500 godine, te na najranijem etrurskom nakitu. Vrhunac u filigranskoj obradi zlata i srebra dostigla je Grčka od 5. do 3. veka p. n. e, odakle se filigran preneo u doba srednjeg veka na Balkan.

Na razvoj srpskog zlatarstva uticali su i Istok i Zapad. Početak izrade skupocenog nakita u kraljevini Srbiji pada u početak 13. veka. U prvo vreme preovlađivao je uticaj zapadnih majstora, da bi se već od kraja istog veka sve više osećao uticaj Vizantijskog carstva, u kojem je filigaran dostigao svoj vrhunac.

Lep primer preplitanja različitih stilova u izradi nakita u Srbiji je prsten Stefana Prvovenčanog, prvog srpskog kralja. Među starim srpskim zlatarima filigran je bio veoma raširen. Predstavljao je srednjovekovno nasleđe koje je u doba otomanske okupacije postalo najčešća tehnika u pravljenju nakita od plemenitih metala.