Mito primio i kralj

Beogradska železnička stanica podignuta je 1884. prema projektu bečkog arhitekte Fon Šlihta. Posao i koncesija za železnicu povereni su francuskoj akcionarskoj firmi Generalna unija, koja je preko bečke Lender banke obezbedila Srbiji zajam od 71 milion franaka.

Taj novac je dobila na ime vrednosti izvedenih radova, a da bi dobila i pravo da ih izvodi, njen predsednik Bontu podmićivao je srpske ministre i poslanike. Srpska javnost se digla na noge.

Bontuova afera dobro je uzdrmala tek osnovanu kraljevinu. Poslednjih dana skupštinskog glasanja žandarmi su jedva održavali red na beogradskim ulicama. Na navaljivanje kralja Milana Obrenovića i uz naklonost vladajuće naprednjačke stranke ugovor sa generalnom unijom prošao je u Skupštini. Šuškalo se da je sam kralj na ruke primio mito od milion franaka.

Afera je zataškana, a 20. avgusta 1884. godine Beograd je svečano povezan sa Evropom železničkim mostom preko Save, prvim stalnim mostom u gradu. Podiglo ga je francusko preduzeće Frives iz Lila. Istog dana voz je nastavio ka Nišu prugom dugačkom 243 kilometara, a redovni saobraćaj počeo je 3. septembra.

Dve godine kasnije, pruga je nastavljena do Leskovca, potom do Vranja. Već 1888. uspostavljena je preko Caribroda, današnjeg Dimitrovgrada železnička veza sa Bugarskom, a zatim je u unutrašnjosti zemlje izgrađeno još nekoliko pruga.

Povećavanje trgovine sa Vlaškom, Moldavijom i Austrijom nametnuli su potrebu da se i Dunav koristi kao put. Ovom velikom evropskom rekom se skoro preko cele godine, osim u vreme najljuće zime, kretalo nekoliko stotina lađarica, solarica, drvarica. Srpski trgovci imali su tridesetak lađarica, a sam Kapetan Miša Anastasijević čak 74.