Priča o partizanki Ljubici Purić (6): Skuvala pastorka u bakraču

Odgovorio mi je da je tu priču bio predvideo za četvrti još neobjavljeni tom svoje "istorije" o stradanju srpske crkve od komunista, ali da on nije još štampan, i uputio me da podrobnije podatke o tome potražim u drugom tomu knjige "General Milan Nedić", koju je Nedićev sestrić Stanislav Krakov objavio u Minhenu 1968. godine, knjige koja je, uz prvi tom iz 1963, pre koju godinu štampana i u Beogradu.

Stanislav Krakov, "srpski oficir, novinar, pisac i filmski reditelj", koji je krajem Drugog svetskog rata, u opštoj bežaniji i metežu koji je nastao kad je Hitlerova osvajačka mašina obrnula niz brdo, uspeo da pod skutom Nemaca umakne iz Jugoslavije, objavio je dvotomnu slavopojku svom ujaku Milanu Nediću, velikom "spasitelju" i "dobrotvoru" srpskoga naroda, praveći od njega neprevaziđenog humanistu i antifašistu, čoveka zbog kojeg je Hitlera bolela glava više nego od svih ostalih na Balkanu.

U drugom tomu tih dnevničkih zapisa, odnosno u poglavlju "Borbe za Istočnu Bosnu i Sandžak", Krakov opisuje i svoj boravak u Novoj Varoši koju su početkom februara 1942. godine zauzeli četnici. Opisujući "komunističku okupaciju", "najcrnji period istorije Nove Varoši, kojoj nikakav osvajač kroz vekove, od prvog turskog pa do poslednjeg italijanskog, nije toliko zla naneo kao Titovi partizani", Krakov tvrdi da su oni vršili masovne zločine "nad svim Srbima, kao i Pavelićeve ustaše", a uz to da je njihova "paklena propaganda mržnje zavrbovala kao dželatske pomoćnike mnoge primitivne ljude, pa i žene, u kojima su podstakli njihove sadističke nagone". Da bi potkrepio ove tvrdnje, ne navodeći nijedno jedino ime ili proverljivi podatak, Krakov piše kako je tog dana, u glavnoj novovaroškoj ulici, naišao na teško ranjenu stariju ženu, koja je izdisala u gomili krpa, a da niko nije hteo ni da joj priđe a kamoli pomogne.

Kad se pobunio zbog toga i hteo on da joj pomogne, "jedan čovek" mu je objasnio da je ta žena "najveći zločinac koga je Nova Varoš među svojim stanovništvom imala", zla maćeha koja je na najstravičniji način umorila jednog od dvojice pastoraka, koji su, za razliku od dva njena sina partizana, otišli u četnike: "Pre neki dan - prenosi Krakov priču svog neimenovanog sagovornika - komunisti su uhvatili jednog njenog pastorka i predali su joj ga da mu ona sudi. Znate li šta je ona počinila? Vezala ga je dobro konopcima, stavila mu noge u bakrač koji je bio na vatri i oneda mu je živom kuvala noge sve dok nije izdahnuo od strahovitih muka!"

A da bi priča bila uverljivija, Krakov tvrdi, da su baš u tom trenutku ulicom naišla četiri četnika koji su u nekom ćebetu nosili mrtvaca, Sagovornik mu je, navodno, objasnio da je upravo to taj velikomučenik kojem je zla maćeha na takav način život oduzela: "Ispod tog pokrivača virili su patrljci zgrčenih, doista kuvanih ljudskih nogu" - dodaje Krakov i objašnjava da je "vešticu-maćehu" koja mu je na takve muke stavila brata, čim su četnici zauzeli Novu Varoš, pronašao drugi pastorak, brat ubijenog, i tu na ulici je tukao kundakom od puške.

I pored potpune besmislenosti i nelogičnosti ove priče, nepoduprte nijednim sigurnim podatkom, nijednim imenom, raspitivao sam se, ali u Novoj Varoši nisam sreo nikoga ko je makar čuo za neki sličan događaj, za jedan tako svirep i nečuven zločin.

Sutra - Priča o partizanki Ljubici Purić (7): Niti mu je sudila, niti ga je ubila