Pljačka pod plaštom zakona

Ovaj bivši sekretar zdravstva Beograda kaže da se sa pljačkom novca osiguranika nastavlja u sve žešćem obliku; da su stvoreni mehanizmi te otimačine, a da svaki pokušaj zaustavljanja tog bezumlja nailazi na žestok otpor vlasti.

Kakvo je stanje danas u srpskom zdravstvu?

- Situacija je veoma depresivna i obeshrabrujuća, a nastala je usled izglasavanja nakaradnih zakonskih regulativa. Zbog toga je običan pacijent proteran na periferiju zdravstvenog sistema. Najbolje se to odslikava preko svakodnevnih žalbi bolesnih, preko sve bezobzirnijih prohteva lekara, preko listi čekanja i preko permanentnih otimanja prava pacijenata.

Rekli ste da je korupcija dosegla vrhunac?
- Korupcije je bilo i ranije, ali je bila kontrolisanog oblika. Danas ona ima snagu cunamija. A nju pospešuju dva usvojena zakona - Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zako o zdravstvenom osiguranju. Naročito je pomahinitala posle usvojene Uredbe Vlade Srbije o dopunskom radu lekara u državnim bolnicama, "vanstandardnih usluga", ozakonjenjem listi čekanja koje za nekog život znače, a za lekare sredstvo ucene i otimanja para unesrećenih.
 

Smišljeno zbunjivanje Zašto tvrdite da su reforme samo zavaravanje naroda? - Najbolje se vidi iz sledećeg podatka: Direktor RZZO kaže da se za zdravstvo izdvaja šest odsto bruto nacionalnog dohotka Srbije. Svetska banka je kontrolom utvrdila da su izdvajanja nešto manja od 11 odsto. A ako se zna da jedan odsto vredi 300 miliona evra, čak za 1,5 milijardi evra godišnje ne znamo gde završava. Da čoveku pamet stane pred tim podatkom.

Znači korupcije je bilo i u vreme vašeg rukovođenja beogradskim zdravstvom?
- Tek tada sam otkrio kako su sistemski građeni mehanizmi pljačke novca naših građana. Bilo je to 2003. godine kada sam pokušao da sprečim "hitan" uvoz nekoliko hiljada klima uređaja. Vreme kada mnoge bolnice nisu imale lekova, sapuna za pranje ruku, sanitetskog materijala.

Tražio sam prvo da se kupe ta nedostajuća sredstva. Potom sam krenuo da proverim cene tih aparata. U slobodnoj prodaji koštali su 22.000 dinara, a Beograd je trebalo nabavljaču da plati po komadu 33.000 dinara.

Odbio sam da potpišem taj nalog. Uveče na telefonskoj sednici Izvršnog saveta bio sam smenjen. Potom su uređaji kupljeni i sve se zataškalo. Danas su takve narudžbine milionske, ali u evrima...

Vlast tvrdi, reforma je završena, vi kažete reforma je šminka?
- Reforma srpskog zdravstva je farsa, obmana, šminka. A evo i zašto - posle te reforme mi ništa ne znamo šta se u tom zdravstvu događa. Nije nam poznat nacionalni zdravstveni račun, ne znamo šta je javna potrošnja, ne znamo koliko zdravstvo dodatno troši, koliko pacijenti daju iz svoga džepa lekarima, koliko plaćaju preglede, operacije, razna lečenja. Sve je tajna.

Dalje, Ustav je izjednačio privatni i državni sektor, ali privatni lekari i dalje ne mogu da pišu recepte, ne mogu da otvaraju bolovanja. Ali zato ministar zdravlja i direktor Fonda mogu naše obolele da o državnom trošku šalju u Tursku na operacije, ali naši građani ne mogu da se operišu u našim privatnim bolnicama o trošku Fonda. To su reforme, ali za privatne džepove.