"Balkanski snovi" jači od košmara
Koliko su mlade generacije prihvatile moderan stil života, a koliko drže do običaja predaka, koliko je rat u bivšoj Jugoslaviji ostavio posledica na nove Balkance - neke su od tema koje su interesovale ovog temperamentnog Italijana.
Iz svega je nastao 92-minutni dokumentarac pod nazivom "Balkanski snovi - život u taktu 9/16", zanimljiv kolaž sudbina mladih Srba, Hrvata, Bosanaca koje povezuje muzika i jedan čovek - profesor narodne muzike Milenko Trifković iz Berlina.
"Kod Milenka se ne mora"
- Valeru je bilo interesantno što su moji učenici za vreme ratova u Hrvatskoj i Bosni, a i kasnije bili bez razlike Srbi, Hrvati, Muslimani, Romi. Objasnio sam mu da sam od prvog dana dolaska u Berlin našao nezavisan prostor za rad sa decom. Saradnja sa Valerom je obuhvatala pet godina snimanja, ali je to zapravo bilo nekih pet meseci intenzivnog rada. Pratio je moj privatni život, rad u školi. Poenta je bila da preko muzike prikaže da su i pored rata ovde u Nemačkoj Srbi, Hrvati i Muslimani opstali, družili se, svirali zajedno. "Kod lekara moramo da idemo, u prodavnici moramo da kupimo hranu, ali muziku da sviramo kod jednog Milenka ne moramo" - priča Milenko Trifković.
Na pitanje kako je kao Italijan došao na ideju da se bavi Balkancima, Đanluka objašnjava da je sve počelo kada mu je njegov hrvatski prijatelj i muzičar Tomislav Orlović ispričao o berlinskoj školi narodne muzike, u kojoj jedan srpski profesor više od 20 godina podučava đake svih nacija.
Mladi poreklom iz Hrvatske, Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore - svejedno da li su katolici, pravoslavci ili muslimani - dolazili su kod profesora Trifkovića da uče note, i to bez prekida čak i za vreme dugih ratnih godina.
Tomislav mu je rekao: "Kada mi Balkanci sviramo ili čujemo muziku, tada nestaju sve granice, sva neprijateljstva, sve razlike u mišljenjima. Da smo kao muzičari mogli više da utičemo, mislimo i osećamo, rat se ne bi ni desio!"
- Ova Tomislavljeva priča me je potpuno fascinirala i odmah sam rešio da upoznam profesora Milenka i njegove učenike, da lično čujem njihove priče, i filmski propratim njihove snove - priča za "Vesti" Valero.
Nakon što je zadobio poverenje glavnih likova, kaže da je bio prijatno iznenađen kako su ga prihvatili kao čoveka i prijatelja.
- Kameru koja ih je svuda pratila kao da nisu primećivali. Zbog toga sam mogao da uhvatim veoma lične, intimne i ekstremno istinite trenutke njihovih života, o čemu svaki reditelj samo može da sanja.
Đanluka, koji je završio germanistiku na Univerzitetu u Torinu i jedan je od najtraženijih sinhronizatora u Nemačkoj, priznaje da je za tih pet godina naučio da bude otvoreniji, iskreniji i, pre svega, više spreman da pomogne:
- Ali iskreno govoreći, naučio sam i to da budem pomalo haotičan i netačan. Naučili su me umetnosti improvizacije, što mi veoma prija posle toliko godina provedenih u Nemačkoj. Moj zaključak je da su Balkanci i Italijani mnogo sličniji nego što se misli.
Valero ističe da su svi junaci filma ponosni na to da dolaze sa Balkana, izvan svih granica koje su nastale posle Jugoslavije:
- Bio sam fasciniran koliko svi pokušavaju da ostave godine rata za sobom i da u tišini izleče svoju tugu. U mnogim ljudima koje sam sreo nisam nijednom osetio mržnju, već samo želju da mirno nastave dalje i grade novu budućnost - Hrvati, Srbi, Bosanci. Veoma poštujem tu otvorenost i hrabrost i smatram da bi ta miroljubivost Balkanaca koji žive u Nemačkoj mogla takođe da bude lekcija za njihove zemljake u bivšim jugoslovenskim republikama.
Posle festivala Ahtung Berlin - Nju film avord, gde su "Balkan drims" prošle nedelje dva puta prikazani u kategoriji "Berlin dokuments", reditelj planira da film predstavi na još festivala.
Tek kad bude završio svoju festivalsku karijeru, film će dospeti i u bioskope, po svemu sudeći početkom sledeće godine. Valero je poslao film na festivale u Hrvatsku, na Palić i na Bled, tako da će i tamošnja publika moći da ga vidi.