Vaskrs, hrišćanski praznik nad praznicima: Pobeda života nad smrću
"Ako Hristos nije vaskrsao, uzalud je propoved naša, uzalud i vera naša, besmislen i život naš", poručuje sveti apostol Pavle.
Prema biblijskom predanju, sin Božji je svojom smrću ljude iskupio od praroditeljskog greha i spasao ih večne, duhovne smrti, a ustavši iz groba objavio je trijumf života nad smrću: "Ja sam vaskrsenje i život. Ko veruje u mene, i ako umre, živeće."
Prema biblijskom predanju, Isus Hristos umro je u petak, četrnaestog dana jevrejskog meseca nisana, uoči priprema za praznik Pashu. Jevanđelja beleže da je razapet na krstu, na brdu Golgoti iznad Jerusalima, u 33. godini.
Otvorena rajska vrata
Vaskrsenje sina Božjeg je simbol radosti i večnosti, praznik nad praznicima koji nema paralele u drugim religijama. Vaskrs je "pokretni" praznik, i uvek je u nedelju, a pravoslavci ga slave u prvu nedelju posle punog meseca, prolećne ravnodnevice i jevrejske Pashe, u periodu od 4. aprila do 8. maja. U svim pravoslavnim hramovima vaskrsenje se objavljuje tako što se zvona oglašavaju već u ponoć između subote i nedelje, pozivajući sveštenstvo i vernike na prvu jutarnju liturgiju. Carske dveri na oltaru otvaraju se na Vaskrs i ostaju tako cele sedmice, a biblijsko predanje kaže da se tada otvaraju rajska vrata i da duše svih upokojenih u tih sedam dana idu u carstvo nebesko. Ovoga dana završava se veliki post, a vernici se pričešćuju na prazničnoj liturgiji.
Zemlja se zatresla
Nakon što ga je prethodne večeri u Getsimanskom vrtu izdao njegov učenik Juda (Iskariotski), Isus je odveden u dom prvosveštenika Kajafe, a odatle pred rimskog namesnika Pontija Pilata. Po optužbama fariseja, Pilat je prvo odlučio da Isus nije kriv, ali ga je ipak poslao caru Galileje, Irodu Antipi, koji ga je ismejao i u beloj carskoj odeždi vratio rimskoj vlasti. Tek pošto su Jevreji, inače pripadnici Isusovog naroda, koji su mu samo pet dana ranije, prilikom njegovog ulaska u Jerusalim, klicali i blagosiljali ga, zahtevali Hristovu smrt, Pilat ga je kaznio.
"Nisam kriv za smrt ovog pravednika", opravdao se on, i oprao ruke, želeći da pokaže da skida svaku odgovornost sa sebe.
Jevanđelja kažu da se u trenutku Hristove smrti zemlja zatresla, sunce pomračilo, da su popucali grobovi oko Jerusalima i iz njih izašli pravednici, a zavesa u jerusalimskom hramu pocepala se na dva dela.
Sveto pismo Novog zaveta kaže da je posle Hristovog stradanja, raspeća i smrti, u petak, na Golgoti kraj Jerusalima, njegovo telo skinuto s krsta i položeno u grob. Nadgrobni kamen bio je zapečaćen, a spolja postavljena straža. Ali, u nedelju, pre zore, Hristos je vaskrsao iz mrtvih, a stražari koji su bili oko groba to nisu primetili. Kad su žene mironosice, među kojima je bila i Marija Magdalena, došle do groba anđeo Gospodnji, u srpskom narodu poznat kao Beli anđeo, sleteo je s neba i seo na grob.
Kad ga videše, čuvari se silno uplašiše i razbežaše, a anđeo blagovesti reče mironosicama: "Ne bojte se, jer znam da Isusa raspetoga tražite. Nije ovde, jer ustade kao što je kazao... Idite i brže kažite učenicima Njegovim da je ustao iz mrtvih..." I dok su žene hitale da apostolima jave radosnu vest, srete ih Isus i reče: "Ne bojte se. Idite, javite braći mojoj i neka idu u Galileju i tamo će me videti."
Apostoli na iskušenju
U nedelju veče, u sobi gde su se okupili apostoli Hristos uđe kroz zatvorena vrata i reče im: "Mir vama." On im pokaza ruke i noge i rebro koje je bilo kopljem probodeno. Da bi ih potpuno uverio u stvarnost Vaskrsenja, Isus im zatraži nešto za jelo, a oni mu dadoše ribe i meda. Kad pred njima pojede hranu, Hristos reče: "Ovo su reči koje sam vam govorio još dok sam bio sa vama, da sve treba da se izvrši kao što je za mene napisano." Tek tada, apostolima postadoše jasna drevna proročanstva o Hristu stradalniku, koji je kao jagnje Božje prineo sebe na žrtvu, a svojim čudotvornim vaskrsenjem otvorio ljudima put u večni život.
Stradanje Sina Božjeg bilo je svojevrsno iskušenje za ljude oko njega - neki su mu okrenuli leđa, a drugima se projavila vera u Hrista. Jedan od njegovih najodanijih učenika, Petar, u trenutku straha za sopstveni život, odriče ga se, a apostol Toma u nesigurnosti vere traži potvrdu da je Hristos zaista vaskrsao. Ipak, ovi Isusovi učenici savladali su sumnju i strah i postali veliki svedoci vere u vaskrsenje.
Interesantno je, međutim, biblijsko predanje koje govori o dobrim postupcima Hristovih protivnika. Ispovedanje najdublje vere u Hrista pokazao je kapetan Longin, zapovednik čete vojnika koji su Isusa raspeli. Videvši da se zemlja trese u trenutku Hristove smrti, uzviknuo je: "Zaista ovaj beše Sin Božji!" U kasnijem toku istorije apostoli su ga krstili i postao je svetitelj Crkve Hristove.
Jevanđelje beleži da je u strašnom zločinu nad Sinom Božjim čast ljudskog roda odbranila i Pilatova žena Prokla Klaudija, koja je molila muža da ne osudi Isusa, a krstila se posle Hristovog vaskrsenja.
Kao najveća hrišćanska svetkovina, Vaskrs se praznuje tri dana, koji, kao i cela nedelja po Vaskrsu, slove za dane radosti i susretanja. Vernici se pozdravljaju sa: "Hristos vaskrse!" I otpozdravljaju: "Vaistinu vaskrse!"
Blagodatni oganj
Velika subota je poslednji dan Strasne sedmice. U narodu se još zove i Dugačka subota jer opominje na Hristove duge muke na raspeću. Ovaj dan se provodi u tišini, bez bogosluženja. Međutim, ovaj dan naročito je živopisan u Crkvi Groba Gospodnjeg u Jerusalimu, gde vernici prisustvuju pojavi blagodatnog ognja - ugašeno kandilo koje unosi patrijarh samo se pali i taj oganj se prenosi na sveće.
Plaštanica, koju su celivali vernici, predveče se, na Veliku subotu, unosi u oltar, a prva vaskršnja liturgija Vasilija Velikog služi se u ponoć. Tad sveštenici oblače svetle odežde, a na liturgiji se čita Jevanđelje o radosnoj vesti anđela. Zvona, koja se zbog žalosti nisu oglašavala od Velikog četvrtka, najavljuju najveću hrišćansku svetkovinu, a okupljeni vernici izgovaraju molitvu i drže upaljene sveće.