Hristos vaskrse: Jaje i za putnika namernika
Kada svane dan Vaskrsenja Hristovog, sa svih tornjeva pravoslavnih hramova dugo zvone sva zvona objavljujući praznik. Domaćin s ukućanima odlazi u crkvu na vaskršnje bogosluženje. Posle službe, narod se međusobno pozdravlja rečima: "Hristos vaskrse!" i "Vaistinu vaskrse!".
Pozdrav traje 40 dana, sve do Spasovdana kada se, po verovanju, Hristos vazneo na nebo.
Kad iz crkve vernici dođu kući, nakon vaskršnjeg pozdravljanja domaćin pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i ovaj kadi celu kuću. Ukoliko se ne ume otpevati vaskršnji tropar, naglas se čita Očenaš. Posle zajedničke molitve, ponovo, jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.
Simbol plodnosti
Iznimno, u nekim krajevima, kao u Leskovačkoj Moravi, u kućama koje su u žalosti se za Uskrs ne boje jaja crveno, već u crno, bez ikakvog znaka i belega, pa se u narodu ovakva jaja nazivaju kaluđera.
Jaje je simbol života i plodnosti, pa se do danas sačuvao običaj da se uskršnje jaje zakopava u mravinjak, jer se veruje da to donosi sreću i napredak u domaćinstvu. Prvo uskršnje jaje, takozvani strašnik, čuvalo se i iznosilo pred kuću kad bi grad počeo da tuče useve.
Za jaja, kao simbol plodnosti, vezana su mnoga narodna verovanja. I kad kokoš snese jaje s dva žumanceta, drži se da sluti bližnjenje mlade gazdarice, a kroz košulju porodilje, pri porođaju, da bi lakše rodila, u Gornjoj Pčinji je svekrva puštala jaje da padne na zemlju.
Na trpezi stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jaje, a za njim svi ukućani. Tad nastaje takmičenje čije je jaje najjače. To predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se, takođe: "Hristos vaskrse" i "Vaistinu vaskrse". Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostala hrana.
Drugi važan običaj, vezan za ovaj praznik, jeste pričešće, koje se, osim u crkvi, obavljalo i u prirodi. Tačnije, u Šumadiji je bio običaj da se pričest obavi u prirodi, jedenjem pupoljka leske ili glogovog lista i ispovedanjem.
U istočnoj i južnoj Srbiji, takav ritual se zvao komkanjem, a tokom njega, pre ručka su se drenove rese, trave zdravca i parčići uskršnjeg kolača potapali u vino. Svi ukućani su morali da piju tu "komku", nakon čega su preskakali sekiru na pragu kuće izgovarajući želje za sreću i napredak.
"Čamac" za veštice
U Šumadiji se prvo jaje našarano za Uskrs naziva čuvar, pa je čuvano radi zdravlja, kao lek. Prvo obojeno jaje za Uskrs je u Gornjoj Pčinji odnošeno na njivu koju su protekle jeseni prvu uzorali, da ga sunce ogreje, a u podne su ga donosili otud i čuvali preko godine kao lek, ili su ga zakopavali u zemlju sa ozimim usevima, da ne bi pao grad. Ljuske jajeta su mrvljene da se ne bi u njima mogle veštice prevesti preko vode.
Na Vaskrs, ako i nezvani gost dođe u kuću, prvo se dariva ofarbanim jajetom, jer postoji verovanje da na praznik vaskrsli Isus ide u odeći siromaška i obilazi porodice da bi iskušao ljudsko milosrđe. Otuda i radost zbog dolaska svakog namernika, niko se iz kuće neće pustiti neposlužen. U praznične dane pravoslavni hrišćani misle i na bolesnike, razne nesrećnike i zatvorenike.
Većina pravoslavaca veruje da, ako neko umre na Vaskrs i tokom cele Svetle sedmice, do Tomine nedelje ili Malog Vaskrsa - ide pravo u raj. To se, prema verovanju, dešava jer su na Uskrs rajske dveri otvorene za sve ljude. Zbog toga se oltarske dveri u hramovima cele te nedelje ne zatvaraju da bi svi znali da nebo vernicima nije nikad bliže kao ovih dana.
Šta valjda raditi na Uskrs
Za Uskrs valja ustati rano ujutru, a ne otići na spavanje pre ponoći. Ukoliko bi se otišlo na spavanje pre ponoći, to bi značilo da će do narednog Uskrsa osoba da bude pospana i nesklona poslu;
* Ujutru se valja umiti vodom u kojoj je potopljen dren, zdravac, bosiljak i crveno vaskršnje jaje;
* Decu valja dotaći crvenim jajetom - da budu crvena i zdrava tokom godine;
* Prvo se omrsiti vaskršnjim jajetom;
* Na Uskrs, rano ujutru, ljudi su odlazili u crkve na jutrenje i posle ručka su se takođe okupljali kod crkve, a ako u selu nema crkve, pod zapis (sveto drvo);
* U nekim selima južnog Banata, Bačke i Srema, po ulicama gde je prolazila litija palili su vatre, ili sveće u prozorima.
* Za Uskrs se mese posebni hlebovi. U istočnoj Srbiji i nekim delovima Vojvodine peku se lepinje s umetnutim celim jajetom (kovržanjak), koje su međusobno razmenjuju sa prijateljima;
* Na dan Uskrsa se kriju jaja i slatkiši po dvorištu i kući, pa deca traže skrivene darove;
* U Banatu uskršnja jaja nisu davana pastirima (ovčarima, svinjarima) da ne bi stoka bolovala u toku godine.