Tri decenije od katastrofe u Černobilju
To je dosad najteža nesreća koja je pogodila neku nuklearnu elektranu, kako po broju žrtava, tako i po visini troškova za otklanjanje njenih posledica.
Na licu mestu stradala je 31 osoba, sa ozračene teritorije evakuisano je 116.000 ljudi, a u narednom periodu još 230.000. Radioaktivni oblak je prekrio u danima koji su usledili znatan deo Evrope, s nesagledivim posledicama.
Radioaktivnoj prašini su izloženi, pored teritorije bivšeg Sovjetskog Saveza, i Poljska, Bugarska, Nemačka, Švedska, Švajcarska, Belgija, Holandija, Velika Britanija, Finska, bivša Jugoslavija, Rumunija, Austrija, a radioaktivna prašina je zahvatila i istočni deo SAD.
U izvesnoj meri gotovo čitava Severna hemisfera osetila je posledice.
Prema podacima Ministarstva zdravlja Ukrajine, pod medicinskim nadzorom, kao posledica černobiljske katastrofe, nalazi se više od dva miliona ljudi. Neslužbeni izvori procenjuju da je od posledica radijacije preminulo između 200.000 i 400.000 ljudi.
Grad Pripjat (neretko se naziva Černobilj) danas je "grad duhova", koji povremeno posećuju samo avanturistički opredeljni turisti. U zaštićenu zonu danas se može ući samo sa posebnom dozvolom i odgovarajućom opremom. Prema zvanicnoj statistici, januara 1986. u Pripjatu je živelo 49.400 ljudi.
Novi zaštitni sarkofag nad uništenom elektranom nedavno je ponovo postavljen, a čitav poduhvat vrednosti oko milijardu evra finansirala je najvećim delom Rusija.
Ovaj deo Ukrajine, veličine Luksemburga, i danas je "zabranjena zona". Radnička naselja postala su "gradovi duhova", stanovnika nema, mada se vegetacija obnovila. Stepen radijacije je o dalje iznad granica normale, čak 35 puta veći od radijacije dozvoljene u SAD.
Turistički obilazak ovog područja dozvoljen je isključivo uz dozvolu ukrajinskih vlasti.