Na stratištu optužio Srbe i Jevreje
Za razliku od prethodnih godina, ovoga puta državnu komemoraciju su bojkotovali predstavnici Srba, Jevreja i antifašističkih organizacija u znak protesta što se u Hrvatskoj "relativizuje i revitalizuje ustaštvo", uz prećutnu saglasnost ili čak podsticaj pojedinih državnih zvaničnika.
Jedan od takvih je i ministar kulture Zlatko Hasanbegović, istoričar koji osporava zločinački karakter Nezavisne države Hrvatske (NDH), a koji je u mladosti prisustvovao proustaškim skupovima i fotografisao se sa njihovim oznakama. Kontraverzni ministar je takođe prisustvovao jučerašnjoj komemoraciji, a novinarima je izjavio da ne oseća nikakvu odgovornost zbog toga što se ove godine održavaju tri odvojena skupa u znak sećanja na žrtve, Srbe, Rome, Jevreje i antifašiste drugih nacionalnosti. Na pitanje novinara ko je kriv što postoje tri komemoracije, Hasanbegović je prozvao predstavnike Srba, Jevreja i antifašističkih organizacija.
- Odgovorni su oni koji bojkotuju službenu državnu komemoraciju - odgovorio je, a da nije ni trepnuo zbog ove besramne zamene teza.
Žrtve se još broje
Prema procenama, koje je na osnovu prvih ekshumacija izvršila državna Komisija FNRJ, a koje je potvrdio i Centar "Simon Vizental", u kompleksu logora Jasenovac je nestalo 500.000 Srba, 80.000 Roma, 32.000 Jevreja i nekoliko desetina hiljada antifašista različitih nacionalnosti.
Prema hrvatskim izvorima, do sada se znaju imena ukupno 83.145 žrtava. Od toga je 47.627 Srba, 16.173 Roma, 13.116 Jevreja, 4.255 Hrvata i 1.128 Bošnjaka. Među stradalima bilo je više od 20.000 dece.
Pojedini hrvatski mediji su konstatovali da kolona ljudi koji su došli da u spomen na 22. april 1945. i proboj logoraša, odaju počast stradalim zatvorenicima nikada nije bila manja. Od početnog zatišja, proteklih dana se sve više i među hrvatskim intelektualcima čuju glasovi protivljenja sadašnjem stanju u društvu, u kome se veličaju ustaše, minimizuju žrtve njihovog terora i negira genocid počinjen nad Srbima, Jevrejima i Romima u Drugom svetskom ratu.
Istoričar Hrvoje Klasić je tako celu situaciju okarakterisao kao "katastrofu za 21. vek".
- Voditi rasprave o tome treba li zlo nazvati zlom i treba li kazniti one koji to revidiraju, to je civilizacijski sunovrat. Ne ulazim u to zašto je neko odlučio da ne ide u Jasenovac - to je vrhunac procesa koji traje 20 godina. Ne možemo se sada praviti ludim. Počeo je s davanjem imena ulicama ustaškim zvaničnicima koji su potpisivali ratne zakone, koji su slali ljude i u ovaj logor, ali ne samo taj. Pevale su se pesme Maksu Luburiću, koji je vodio logor. Potpisuju se peticije za vraćanje pozdrava "Za dom spremni" - izjavio je Klasić.
Linta: Sabor da osudi genocid
Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta zatražio je da hrvatski Sabor usvoji deklaraciju o osudi genocida NDH nad Srbima, Jevrejima i Romira. U pismu hrvatskoj predsednici Kolindi Grabar-
Kitarović i drugim visokim hrvatskim zvaničnicima se traži da Vlada Hrvatske inicira da se na dostojan način obeleže sva mesta stradanja civilnih žrtava rata i 3.000 srušenih spomenika, te da se izmeni stalna muzejska postavka u Spomen-području Jasenovac, jer prikazuje lažnu sliku onoga što se stvarno dogodilo u logoru smrti. Zatraženo je i da se svim žrtvama i potomcima isplati pravedna novčana odšeta, kao i da se povuku udžbenici u kojima se veliča ustaški pokret i širi govor mržnje.
Podsetimo, predstavnici jevrejskih zajednica u Hrvatskoj održali su komemoraciju 15. aprila kojoj su prisustvovali i predstavnici Srpskog narodnog veća (SNV), ali i bivši predsednik Hrvatske Ivo Josipović. SNV je zajedno sa SPC poklonio žrtvama još jednom, 22. aprila liturgijom u pravoslavnoj crkvi u Mlaki, selu koje je bilo jedan od delova koncentracionog logora Jasenovac. Srpski predstavnici pridružiće se i komemoraciji koju u nedelju organizuje Savez antifašističkih boraca i antifašista u Hrvatskoj.
Juče je i u Srbiji obeležen Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu. Ceremonija obeležavanja je upriličena kod spomenika Žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu koji se nalazi u okviru kompleksa nekadašnjeg nacističkog logora smrti Staro sajmište. Za Dan sećanja izabran je 22. april kada je 1945. godine došlo do proboja logora u Jasenovcu i kada se od 1.075 logoraša slobode dokopalo svega njih 127.
- Istorijski izvori ukazuju da je Jasenovac mogao biti ranije oslobođen, ali da to nije bilo u interesu ustaša i elitnih komunista, koji su imali projekat masovnog uništenja Srba - smatra član Odbora za Jasenovac Svetog arhijerejskog sinoda SPC Milojko Budimir.
Pismo logorašice
Od službene komemoracije odustala je i Pava Molnar, jedna od malobrojnih preživelih logorašica. Ona je prvo povukla svoj govor koji je na molbu direktorke Spomen-područja Jasenovac napisala i koji je trebalo da bude pročitan na komemoraciji.
Ipak, njeno pismo je pročitano, a 95. godišnja starica, inače Hrvatica, naknadno je izjavila da "nema ništa protiv", a da je prvobitno odustala od čitanje jer "nije bilo onako kako je trebalo biti, kako je nekad bilo".
Prema njegovim rečima, postoje mnogi neotvoreni arhivi, koji svedoče o tome da su ključni ljudi partizanskog pokreta znali za masovna stradanja u Jasenovcu.
- Srbi ne treba samo da prebacuju Hrvatima što ignorišu srpske žrtve već i da okrive sebe što zbog raznih ideoloških i drugih stranputica na kojima su bili nisu izgradili memorijalni centar posvećen žrtvama, na način na koji su to uradili Jevreji - kaže Budimir.
On smatra da Srbi treba da insistiraju da je nad njihovim narodom počinjen genocid.
- A ne da počnemo da prihvatamo da smo genocidni, što nam neki žele nametnuti. Srpski narod je nestao iz Hrvatske, a danas se sistematski uništavaju i njegove materijalne zaostavštine i toponimi - zaključuje ovaj bivši kustos i direktor Muzeja Kninske krajine u Kninu.