"Hrvatska može i treba da pomogne Srbiji"
Podržali ste Gintera Krihbauma u kritici hrvatske blokade pregovora Srbije i EU. Koji su motivi Hrvatske da to radi?
- Kao nemački poslanik ne mogu komentarisati motive hrvatske politike. Ali imam osećaj da hrvatska politika, kao i sve ostale u regiji, pate od predizbornog populizma i neznanja kako nakon izbora, u traženju racionalnih rešenja svakodnevne politike, da izađu iz tog začaranog kruga.
Samokritika
Iskustvo Hrvatske pokazuje da je neophodno poglavlja 23. i 24. staviti na početak pregovora sa EU, kao i poglavlje 35 oko dobrosusedskih odnosa. Međusobno poverenje postiže se samokritičnošću - smatra Juratović.
Mnogi misle da je otvaranje poglavlja 23. i 24. u senci izbegličke krize. Koliko aktuelna dešavanja utiču na raspoloženje EU, posebno u svetlu krize Unije?
- Za otvaranje poglavlja je potrebna određena procedura koja je povezana sa pregovaračkom platformom i stručnjacima. To iziskuje detaljnu pripremu, a time i vreme. Sigurno je da izbeglička kriza skreće pažnju na rešavanje tog izazova. Srbija i ostale zemlje u regiji su na dobrom putu za ulazak u EU, što doprinosi boljitku građani tih zemalja ali miru i stabilnosti celokupne EU.
Rekli ste da je Hrvatska "prihvaćena nespremna" što se tiče poglavlja 23. i 24. Kako će Srbija izaći s njima na kraj?
- Mislim da tu Hrvatska može svojim iskustvom mnogo pomoći Srbiji. Uostalom, to EU i očekuje od nje. Razmena iskustava već postoji, Hrvatska je poklonila Srbiji značajne prevode dokumenata iz predpristupnih pregovora. Politike i mediji, na žalost, tome daju premalo pažnje.
Šta najviše zamerate hrvatskoj politici u odnosu prema regionu i Evropi?
- Ništa više od onog što ne bi zamerao i ostalima u regionu. Na žalost, narodi čitavog regiona trpe teret populističke politike, korupcije i kriminala, lošeg pravoduđa i nepotizma. Zato i Evropa pokušava različitim inicijativama da doprinese miru i stabilnosti. To je moguće samo ako funkcionišu pravni sistemi država u regionu.