Dijaspora glasa na 37 mesta

O. Đoković

Hoće li doći i 24. aprila: Sa jednog od ranijih glasačkih mesta u Francuskoj

Raspoloživi podaci pokazuju i da je blizu 800.000 naših sunarodnika koji mogu da biraju vlast u matici. Međutim širom planete, kako je za "Vesti" rečeno u Republičkoj izbornoj komisiji biće otvoreno 37 biračkih mesta. Toliko će ih imati samo jedna opština u Beogradu, što jasno ukazuje na disproporcionalnost u masovnosti sa simboličnim glasanjem dijaspore.

Najviše prijavljenih je u evropskim zemljama, Nemačkoj gde će se glasati na šest mesta, u Italiji na četiri, a u Švajcarskoj na tri. U SAD će biti tri glasačka punkta, a biračko mesto se ponovo otvara i u Kanadi koja nije glasala na prošlim izborima zbog odziva koji nije dostigao neophodnih 100 glasača.

Nažalost u Australiji gde živi priličan broj srpskih državljana i ovoga puta se neće glasati zbog malog odziva, a iznenađenje je i Austrija u kojoj će i pored trocifrenog broja nastanjenih sunarodnika biti otvoreno samo biračko mesto u Beču.

Mada se pominje da je u rasejanju skoro četiri miliona naših sunarodnika, stručnjak za migracije Vladimir Grečić ukazuje da je onih koji su ili rođeni u Srbiji, ili imaju njeno državljanstvo oko milion.

- To je broj koji figurira u statistikama koje su u poslednje vreme radili OECD, a početkom prošlog meseca i Ujedinjene nacije, ali od prilike 15 odsto njih još uvek nije steklo pravo glasa - kaže Grečić za "Vesti".

On smatra da je problem da dijaspora ostvari svoje biračko pravo stečeno pre nešto više od decenije, velika razuđenost mesta u kojima živi, što otežava problem organizacije izbora u nekim zemljama.

- Nažalost naši ljudi u inostranstvu ne mogu da glasaju pismom ili mejlom, već samo odlaskom na biračko mesto, pa je zato vrlo mali broj onih koji se odluče da glasaju - ukazuje Grečić.

Poznato je da građani Srbije u dijaspori moraju do biračkog mesta da prevale u nekim zemljama od nekoliko stotina, pa čak i do nekoliko hiljada kilometara. Osim tog problema, za mnoge je i procedura prijave prava golgota, dobar deo onih koji bi želeli da glasaju na izborima u Srbiji, posustaje već na tom putu.

Da birači u inostranstvu jesu u neravnopravnoj poziciji, mišljenja je Zoran Lučić iz Centra za slobodne izbore i demokratiju koji, međutim ukazuje da su izbori van zemlje komplikovana i skupa radnja.

- Birališta mogu da budu otvorena u diplomatskim predstavništvima, ali bi se ostala mesta morala dogovarati sa zemljom domaćinom - ukazuje Lučić za "Vesti" kako je i komplikovano, ali dosta i košta glasati van zemlje.

Zato, prema njegovom mišljenju, našim sunarodnicima ne manjka patriotizma, već je neretko razdaljina od kuće do birališta uzrok njihove apstinencije.

- Neki od naših ljudi su prilično udaljeni od Srbije da bi doputovali radi glasanja, a udaljeni delimično jer biračko mesto nije iza ćoška. Može se zamisliti da avionima i kamionima neko ide na primer iz Vankuvera u Otavu. Nije u pitanju nemotivisanost, već nemogućnost. Zamislite samo da neko iz Beograda treba da ide da glasa u Mladenovac - tumači naš sagovornik.

On ipak nije pristalica glasanja putem mejla zbog narušavanja tajnosti glasanja, a kako ukazuje, glasanje putem pisma koje bi dijaspori olakšalo učešće u izboru vlasti u matici, nije predviđeno zakonom.