Ono naše što nekad bejaše: Gimnazija u palati
Dve godine ranije u Beogradu je otvorena jedna mala, osnovna škola sa tri razreda ili klase, kod Saborne crkve.
U njoj su radili učitelji Toma Solar za starije đake, i Mihailo Resničanin i Konstantin Zak za mlađe i najmlađe. Beograd je ubrzo dobio i Palilulsku osnovnu školu, kod stare crkve na tašmajdanskom groblju.
Škola za devojke
Knez Mihailo Obrenović je 1861. godine dozvolio učiteljici Nataliji Petrović i sestrama Sofiji i Katarini Lekić da u Beogradu otvore privatne škole za žensku decu u kojima bi ih, za ugovorenu cenu sa roditeljima, obučavale u čitanju, pisanju, računanju i ženskim poslovima. Do 1855. postojala je samo jedna škola za devojke, i imala je svega tri razreda, a onda je otvorena i prava, Terazijska devojačka osnovna škola.
Potom je sredinom 1839. u zgradi Nikole Selakovića počela da radi Gimnazija i ona je sve do 1877. bila jedina u Beogradu. Skromno gradivo se vremenom proširivalo pa je gimnazija imala pet razreda, tri gramatikalna i dva razreda slovesnosti, pet profesora i 195 učenika.
Donošenjem prvog pravog propisa "ustrojenija" o školama 1884. godine u školstvo je uveden i te kako potreban red. Predviđeno je da osnovne škole u selu imaju tri razreda, a u varošima četiri; da se na kraju svakog polugodišta polaže javni ispit, a da školska godina počinje 1. septembra i traje do 30. juna.
U varošima su deca mogla da se upisuju u školu sa šest godina, a u selu sa sedam. Gornja granica za upis u školu nije određena. Na selu je bilo dozvoljeno da devojčice pohađaju nastavu zajedno sa dečacima, a u gradu je to bilo nezamislivo. U seoskim školama učila se nauka hrišćanska, čitanje srpsko i slovensko, pisanje, račun, te "opšta znanja svakom Srbinu nužna", geografija i pevanje.
Gradska deca su uz sve to izučavala i srpsku gramatiku, otečestvenu istoriju i praktično obučavanje u sačinjavanju pisama, i "drugi', za građanski život nužni' sastava".
Posle zakona o ustrojstvu gimnazija, donetog 1863. godine, ova vrsta škole trajala je šest razreda, sa zadatkom da priprema učenike za "slušanje viših nauka".
Ustanovljene su i realne gimnazije, čiji su učenici, za razliku od gimnazije, sticali znanje potrebno za studije tehničkih nauka. Beogradska i gimnazija i realka smeštene su isprva u palati poznatoj kao Kapetan-Mišino zdanje.
Kasnije je preseljena u kuću Cvetka Rajovića, pređašnjeg predsednika Beogradske opštine, odmah do Kalemegdana. Danas je u toj zgradi Pedagoški muzej.