Tihić "ubačen čovek i srpski igrač"
Tihić je pozvao kabinet vrhovnog poglavara Mustafe Cerića da prestane da zlonamerno i pogrešno tumači njegove izjave. On ukazuje i da otvoreno stavljanje vrhovnog poglavara na stranu jedne političke opcije znači zloupotrebu pozicije i institucije reis ul uleme.
Kabinet lidera SDA saopštio je da je on u više navrata izjavljivao da je akcija Oružanih snaga RBiH u Dobrovoljačkoj ulici, maja 1992. godine, "bila legitimna akcija oslobađanja predsednika Predsedništva RBiH".
Kako je navedeno, Tihić je više puta rekao i da je uveren da vojni i politički vrh RBiH nije odgovoran za kršenje Međunarodne konvencije o ratovanju u tom slučaju, kao i da se tada dogodio zločin, što je, podseća se, konstatovano i na sednici Predsedništva RBiH, kojom je predsedavao tadašnji bošnjački lider Alija Izetbegović.
Kabinet reis ul uleme bi trebalo da zna da je, prema svim verskim načelima, ubistvo nevinog čoveka zločin, odnosno da ko ubije jednog nevinog čoveka, kao da je pobio celo čovenčanstvo, navodi se u saopštenju.
Zamenik reis ul uleme Ismet Spahić optužio Tihića da je "ubačeni čovek" u redove te stranke i da radi za Srbe. On je rekao da se od Tihićeve izjave da se u Dobrovoljačkoj dogodio zločin "čoveku krv ledi u žilama".
To reći je "jednostavno bez pameti i ničim se ne moze opravdati", kazao je Spahić "Dnevnom avazu". Upitan na čemu zasniva optužbe da je lider SDA ubačeni čovek i srpski igrač, Spahić je odgovorio da mu je 1996. godine jedan čovek iz Štutgarta rekao za Tihića: "Čuvajte ga se, ubačen je čovek, srpski je igrač", a potom mu je, kako je rekao, to potvrdio i jedan poznati doktor iz Zenice.
Reis ul ulema Cerić zatražio je u četvrtak od Tihića da povuče izjavu da se u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 3. maja 1992. dogodio zločin i poručio da se ubuduće uzdrži od takvih komentara, ocena i kvalifikacija.
Povlačenje ponovljene izjave Tihića, izrečene u vreme dok još traje proces oko slučaja Ejupa Ganića u Londonu, Cerić, kako se navodi, traži na zahtev mnogih bosanskih patriota (džematlija), koji su 3. maja (u Dobrovoljačkoj) uradili ono što su morali - braniti pravo na svoj i život i čast svoje domovine.