Nemačka dobija Zakon o integraciji
U ranim jutarnjim satima je to posle šestočasovnog pregovaračkog maratona preko Tvitera saopštio Tomas Operman, predsednik frakcije SPD:
- Pedeset godina posle početka doseljavanja, Nemačka konačno dobija Zakon o integraciji.
O tekstu zakona diskutovaće se 22. aprila u okviru konferencije na kojoj će biti prisutni premijeri svih nemačkih pokrajina, a konačan nacrt će se naći na zatvorenom zasedanju vlade 24. maja u Mesebergu, severno od Berlina. Zakon je orijentisan na "prava i obaveze", kaže se na šestoj strani nacrta u koji su neki mediji imali uvid, što je definisano u 15 osnovnih tačaka.
Posao za jedan evro
Prva je da će za azilante biti pokrenut poseban program zapošljavanja i otvaranja 100.000 novih radnih mesta - među njima je i tzv. posao za jedan evro - koji će vlada da finansira sopstvenim sredstvima. Ovaj program, međutim, nije predviđen za lica koja dolaze iz "sigurnih zemalja", među kojima je i Srbija, kao ni za azilante protiv kojih je pokrenut postupak odbijanja zahteva za azil.
Nužni kompromis
Eksperti, i pored velike pompe koja prati Zakon o integraciji, smatraju da je on samo nužni kompromis do koga je došla vladajuća koalicija s obzirom na izbegličku krizu, a da će do pravog Zakona o doseljavanju po uzoru na Ameriku ili Kanadu, koji Nemačka još nema iako je već odavno doseljenička zemlja, morati još da se pričeka.
Ubuduće će zakonski biti definisana obaveza pohađanja integracijskih kurseva za sve nove azilante, ali i za one koji su duže od 15 meseci u Nemačkoj. Do sada ovi kursevi nisu bili obavezni ukoliko je bilo moguće jednostavno sporazumevanje na nemačkom jeziku. Međutim, to nije dovoljno za zapošljavanje i za duži boravak u zemlji, glasi obrazloženje. Odbijanje učešća na ovim kursevima će kao posledicu imati odbacivanje zahteva za azil.
Uvodi se "dokaz o prispeću", dokument koji će azilantu omogućavati učešće u svim predviđenim programima čak i pre nego što se donese konačna odluka o njegovom statusu. Ovu svojevrsnu "azilantsku ličnu kartu" neće dobijati kandidati iz "sigurnih zemalja".
Svi azilanti koji krenu da uče neki zanat automatski će dobiti pravo boravka za vreme trajanja obuke, kao i dve godine posle toga, vreme koje im se daje da pronađu posao. Firme u kojima se obavlja obuka biće obavezne da državi prijave ukoliko polaznik prekine obuku, a time će automatski prestati i pravo boravka.
Određeno mesto boravka
Za period od tri godine će biti izostavljeno pravilo provere prednosti, po kojem je radno mesto moralo najpre da se ponudi Nemcu ili građaninu EU sa istim kvalifikacijama, a tek onda azilantu koji konkuriše za njega.
Azilanti će neograničenu dozvolu boravka moći da dobiju samo pod istim uslovima koji važe za sve ostale koji žele ovaj dokument: moraće da dokažu da govore nemački, da imaju odgovarajuće obrazovanje, posao i da ne predstavljaju bezbedonosnu pretnju. Pri donošenju odluke o dozvoli boravka uzeće se u obzir političko stanje u zemlji porekla.
Pojačavanje borbe protiv terorizma
Na istoj sednici donete su i odluke o merama za pojačavanje borbe protiv terorizma. Bezbednosne službe dobiće više novca i ovlašćenja, kao i personalno pojačanje. Biće pojačana i saradnja sa najvažnijim tajnim službama drugih zemalja.
Ponuđači telekomunikacionih usluga, pre svega mobilne telefonije i interneta, moraće da se pripreme na nove obaveze. Od internet branše traži se "samoobavezujuće, ali dobrovoljno postupanje protiv širenja terorističke propagande u njihovim mrežama".
Azilanti će morati kao mesto boravka da prihvate ono koje im se nudi, čime vlada pokušava da izbegne stvaranje "socijalnih žarišta" i geta u velikim gradovima. Nepridržavanje ovoga će suočiti azilante sa "osetnim konsekvencama", stoji u nacrtu. Oni koji dobiju potvrdu da im je prihvaćen azil biće u obavezi da na integracione i jezičke kurseve krenu najduže godinu dana od tog trenutka umesto dosadašnje dve godine.