Kućni pritvor i za ubice
Ovi slučajevi ponovo su pokrenuli pitanje kriterijuma za dodelu "kućnog" služenja zatvorskih kazni.
Ministar pravde Nikola Selaković odbio je da komentariše ove sudske presude, ali se složio u oceni da one mogu "na širu javnost da deluju zabrinjavajuće".
Direktor Komiteta za ljudska prava Milan Antonijević podseća da pomenuti slučajevi, naročito ubistvo Frimenmana, zbog brutalnosti izazivaju veliku pažnju građana.
- Kazna je nepravosnažna, sledi žalbeni postupak, pa nova presuda. Sud mora da ceni da li optuženi do konačne presude mogu da utiču na svedoke ili da pokušaju bekstvo. U kućnom pritvoru to ne mogu zbog stalnog nadzora - pojašnjava Antonijević za "Vesti".
Solomonski odgovor
Advokat Sava Anđelković ukazuje na prenatrpanost i lošu situaciju u zatvorima. Upitan za sudske odluke da nanogice ponesu i osuđeni za teška krivična dela, Anđelković odgovara:
- Citirao bih Solomona da je bolje da krivac bude na slobodi, nego nevin u zatvoru jer krivac se nikad neće osloboditi dela koje je počinio - pojašnjava on za "Vesti".
Prema zakonu, kućni pritvor se dodeljuje osuđenima na najviše godinu dana, ali je prošlog meseca elektronski nadzor dobio i Valjevac Milan Lazarević Laza, kome je suđeno za saučeništvo u ubistvu. Kaznu kod kuće služio je i jedan Lazarevčanin, osuđen za trgovinu narkoticima i - nastavio da diluje drogu. Narkodilerka Branka Đokić, osuđena na pet i po godina zatvora, skinula je nanogicu i pobegla iz kućnog pritvora.
Nanogica je dodeljivana i poznatim ličnostima (Ceca Ražnatović, Radoslav Savatijević Kena, Miškovićev sin Marko), pa je dobila epitet kazne za privilegovane. Antonijević ukazuje da to ne bi smela da bude privilegija, već opšta mera u cilju da se smanji pritisak na zatvore.