Srbi k'o nojevi - glava u pesku, a zadnjica gola!

Da je Slobodan Milošević imao opoziciju kakvu ima Vučić - dekintiranu, bezidejnu i kompromitovanu, i danas bi iz Karađorđeva, uvaljen u fotelju pored svoje Bace sa cvetom u kosi, upravljao Srbijom. A još da je pod svojom kontrolom imao sve medije u državi kao što ih poseduje Vučić, danas ne bi ležao ispod šljive u Požarevcu. I onda nije jasno što se vođa buni, da je svećom tražio ovakve političke protivnike ne bi ih sastavio. Utabali su mu stazu kojom bez ikakvih prepreka korača ka diktatorskom tronu. Ista alava lica, iste šuplje priče, ista obećanja, isto ludilo, ista volja za moć, samo sad nisu na vlasti pa cvile - mi ćemo ovo, mi ćemo ono. Pa što niste!

Pre nego što ih po k'o zna koji put zaokružite na glasačkom listiću, setite se da su ti isti "Čeda, Boris, Čanak", amiši iz DSS, abolirani SPS, žuti DS, prepodobni radikali, SDS, SNS reformatori i sve ostale strančice i koalicijice namereni da opet žive na vašoj grbači i da od njihovih obećanja neće biti ništa. Svi su deo jedne velike razbojničke družine koja je namerena da nastavi da pljačka i uništava, jer ni za šta drugo nisu sposobni. Pa, pobogu, pogledajte kako živite!

Svi do jednoga su, od pada Miloševića, zdušno podržavali otimačinu, korupciju i bahatost, drugovali sa tajkunima i nameštali im poslove, najslađe se pajtali sa lobistima i monopolistima, vozili džipove bez dana radnog staža, kupovali parcele u centru Beograda kao njive 3. kategorije - ukratko, čerupali nas i čerečili kako su hteli i mogli. Ponižavali nas izručenjem oficira Hagu i pristali na stavljanje najcrnjeg žiga na Srbiju. I do dana današnjeg, NIJEDAN nije NI ZA ŠTA odgovarao. Svi na slobodi, i još idu na izbore. Pa ima li ovde komandne odgovornosti?

Znamo ih dobro već 25 godina, koliko verglaju da će nas odvesti u bolje sutra. A to bolje nikako da dočekamo jer bi svakog srpskog opozicionara odmah po zasedanju u fotelju pojela rođena revolucija. Drašković i Đinđić grejali su Miloševićevo kanabe odmah posle građanskog protesta negde u martu 1997. godine, Koštunica je sam odustao na prvoj prepreci - nakon kidnapovanja Miloševića je "vratio mandat narodu", a Tadić poverovao da je "lep i pametan", što bi rekao Šešelj za svog kuma, te rešio da obori osnovne naučne postulate - da nešto, u ovom slučaju Evropska unija a time i njegova vladavina, nemaju alternativu. Večiti opozicionar Šešelj, prva Miloševićeva perjanica, voleo je da čuči uz tron poput dvorske lude i buka na sve koji nisu imali krvna zrnca kakva doliče pravom Srbinu.

I pogledajte gde su nas, takvi raspali kakvi su, doveli - do ruba crne rupe koja nas uvlači u sebe te više ne vidimo ni gde smo, ni šta smo, niti se sećamo da smo nekada bili ljudi sa dostojanstvom. Zato, 24. aprila vadite glave iz peska. Automatski će vam se gole guzice skloniti sa vetrometine!