Petak 15.04.2016.
08:40
Vestionline

Amerika opkoljava Kinu

Reuters
Ameri opet grade baze na Filipinima

Sa svoje strane, SAD će isplatiti Filipinima 40 miliona dolara za modernizaciju ratne mornarice i održavanje bespilotnih aerostata na ostrvima koje su pod kontrolom ove zemlje.

Za vreme Hladnog rata, Amerikanci su izgradili na Filipinima mrežu vojnih baza, međutim, početkom ′90-ih je na Filipinima došlo do porasta antiameričkog raspoloženja, zbog čega je Senat odlučio da ne potpisuje novi sporazum, pa su vojne baze bile zatvorene.

Međutim, nakon terorističkog napada 11. septembra 2001. i uzimajući u obzir vojno i ekonomsko jačanje Kine, Vašington je odlučio da unapredi odnose sa azijskim saveznicima.

Kamen spoticanja, ili bolje rečeno, more spoticanja je Južno kinesko more, u kojem Kina gradi velika veštačka ostrva i vojnu bazu.

Nedavno su šefovi diplomatija zemalja G7 osudili, kako oni kažu, „provokacije i militarizaciju vodenih površina“ od strane Kine. Peking je uzvratio udarac, optuživši G7 da je „postala talac interesa određenih zemalja“. Jasno je kao dan o kome se radi.

Amerika ne sedi skrštenih ruku: u aprilu su održane najveće vojne vežbe u poslednjih petnaest godina sa Filipinima i Australijom, a sada se Amerikanci vraćaju u vojne baze na Filipinima, pre svega u bazu "Antonio Bautista" na ostrvu Palavan, koje se nalazi blizu arhipelaga Spretli, oko kojih se vodi spor između šest zemalja. Sve zarad sprečavanja kineske ekspanzije.

Uzgred, Kina je negativno reagovala na sporazum SAD i Filipina, jer on doprinosi "militarizaciji situacije".

Osim toga, treba imati u vidu da SAD pokušavaju da privuku simpatije Vijetnama, koji sa Kinom ima spor oko teritorija u Južnom kineskom moru moru, tako da je na pomolu stvaranje svojevrsnog antikineskog bloka.

Razlog je jednostavan. Recimo, "Volstrit džurnal" je otvoreno priznao da je izgradnja kineskih veštačkih ostrva "promenila strateški balans koji je nastao posle Drugog svetskog rata kada su SAD imale nadmoć u zapadnom delu Tihog okeana".

Međutim, kako kaže za "Sputnjik" profesor Ruskog ekonomskog univerziteta "Plehanov" Andrej Koškin, i američki analitičari priznaju da će Kina uskoro prestići SAD i da će Južno kinesko more postati Kinesko jezero, zato Vašington sprovodi politiku odvraćanja Kine u Azijsko-pacifičkom regionu.

- Kroz Južno kinesko more prolaze trgovačke rute ka Bliskom istoku i Evropi, koje su od izuzetne važnosti za Kinu. SAD planiraju da izgrade što više vojnih objekata u zemljama Azijsko-pacifičkog regiona. Međutim, mislim da će se i Kina zauzvrat okružiti bazama i pojačati vojnu saradnju sa drugim zemljama. Vašington polazi od izreke "zavadi pa vladaj", odnosno želi da posvađa države ovog regiona, a onda da preuzme ulogu ’mirovnjaka‘, naravno, gledajući sopstvene interese. Ne isključujem mogućnost vojnog sukoba u budućnosti, zato Kina pokušava što pre da reši sva pitanja koja se tiču spornih teritorija, jer od toga zavisi stabilnost ovog područja. Mada, kako sada stvari stoje, dugačak je put do toga - zaključuje Koškin.

2024 © - Vesti online