Kriminal na izbornim listama
Ovaj nezapamćeni skandal ubacio je u predizborne radnje sistem koji se može podvesti pod organizovani kriminal. Reč je o mahinacijama sa spiskovima podrške partijama na kojima su se našli ne samo oni koji i ne znaju da su na stranačkim spiskovima, već i davno umrla lica, a otkrivene su i lažne overe falsifikovanim i nepostojećim pečatima.
Imena su, prema rečima predsednika RIK Dejana Đurđevića, verovatno skinuta iz neke od baza podataka i upotrebljena u izborne svrhe.
- Možda na listi ima i vašeg imena. To potiče sa jednog mesta i iz jednog centra koji je našao spiskove tih ljudi, njihove matične brojeve i adrese i sve to odštampao tako da to deluje kao organizovani kriminal - kaže on.
Brojni falsifikatori
Osim oko 5.000 falsifikovanih potpisa Jedinstvene ruske stranke koja je povukla listu, sporno je i 900 na dokumentaciji Republikanske stranke koja je prihvaćena. Na izjavama onih koji su navodno podržali Mađarski pokret, Demokratsku zajednicu vojvođanskih Mađara i Demokratsku zajednicu Hrvata pronađeno je 1.611 falsifikovanih pečata Prvog osnovnog suda u Beogradu.
- Zajedno sa Prvim osnovnim sudom utvrđeno je da je pečat Prvog opštinskog suda oštećen pre tri godine i da je zaključan i zapečaćen i nekom sefu, što znači da je neko napravio takav pečat - kaže Đurđević.
Đurđević ističe da se ranijih godina dešavalo da nedostaju potpisi, pa je kod nekih dokumentacija bila neuredna ili je predato zastarelo uverenje o državljanstvu, ali nikada do sada da se pečati štampaju laserskim štampačima u toliko masovnom broju.
Prema Krivičnom zakonu, falsifikovanje izjave je krivično delo, a odgovornost snosi i onaj ko ga je napravio, i onaj ko ga je pribavio.
Kako su posle spornih potpisa otkriveni i falsifikovani pečat suda u Šapcu, pa i lažni iz Beograda, poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ocenio je za naš list da je reč velikom skandalu i do sada neviđenom fenomenu falsifikovanja koji zahteva hitno otkrivanje i kažnjavanje počinilaca. Zamenik poverenika Aleksandar Resanović podseća na osnovni postulat Zakona o zaštiti podataka da se lični podaci nekog lica mogu koristiti ako to zakon kaže ili lice da saglasnost. Ukazuje da ima zloupotreba podataka za koje građani u Srbiji i ne znaju, a kako kaže, još manje naši sunarodnici u dijaspori.
Potpisao za tri partije
Aleksandar Resanović ukazuje ida osim nedozvoljenog falsifikovanja potpisa, ima slučajeva da birač sam potpiše tri izborne liste, a sme samo jednu, pa se njegov potpis računa prvoj stranci za koju je dao.
- Važno je da građani znaju da pri dolasku na kućna vrata stranačkih aktivista sa spiskovima koji sadrže podatke o njima treba da pitaju te ljude ko su i odakle im lični podaci - savetuje Resanović i dodaje da takav slučaj potpada pod krivičnu odgovornost po privatnoj tužbi.
- Treba videti šta se tačno desilo s potpisima na listama. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti nosi prekršajnu i krivičnu odgovornost po privatnoj tužbi, a krivični zakonik, krivičnu, sa zaprećenom kaznom do tri godine zatvora - pojašnjava Resanović i dodaje da mora da se utvrdi da li je službeno lice kome su spiskovi s podacima građana dostupni izvršilo kažnjivu zloupotrebu dajući ih stranačkim predstavnicima.
Bojan Klačar iz Centra za slobodne izbore i demokratiju kaže za "Vesti" da policija mora da razreši ove zloupotrebe.
- RIK je konstatovao različite slučajeve, odnosno da su korišćeni laserski štampači i falsifikat pečati - kaže Klačar.
Mađari se žale Oebsu
Predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor najavio je da će tražiti sastanak sa rukovodiocem misije Oebsa kako bi prezentovao sva raspoloživa dokumenta i informacije o falsifikovanju potpisa za izbornu listu Mađarski pokret - dr Korhec Tamaš, koja je, kako je rekao, uhvaćena u kriminalnoj radnji falsifikovanja javne sudske isprave.Pastor je dodao da će obavestiti i rukovodstvo naprednjačkog bloka u evropskom parlamentu i šefa Delegacije EU u Srbiji Majkla Devenporta jer, kako je istakao, svi moraju biti upoznati sa onim što se dešava oko "potkopavanja fer i poštenih izbora zakazanih za 24. april".
Komentarišući mogućnost da ovaj skandal dovede u pitanje regularnost predstojećih izbora, Klačar odgovara odrečno.
- To umanjuje kvalitet, ali izbore ne ugrožava. Velika je neprijatnost za RIK jer sada umesto svojim poslom moraju da se bave ovim problemima overa koji su u nadležnosti državne administracije - objašnjava naš sagovornik ukazujući da će se proverom policije tačno utvrditi i mrtva lica na spiskovima, da li su neki građani bili zavedeni da daju potpis, kao i koliko je onih koji i ne znaju da su njihovi podaci zloupotrebljeni.