Kod Turaka po srpsku istoriju
On je na tribini koja se bavila sudbinom Balkana, između ostalog i srpsko-albanskim odnosima, konstatovao da se srpska istorija piše na osnovu pevanja slepog guslara Filipa Višnjića!
- Kako je moguće da mi učimo istoriju u Srbiji putem Filipa Višnjića, jednog slepog čoveka? Zar mislite da Turska, kao napredna, ozbiljna imperija, nije beležila svaku i najmanju stvar? Pitam se koliko vekova treba da prođe da neko odavde nauči turski jezik, ode u arhive i kaže nam šta se dogodilo - rekao je glumac koji svojom pozorišnom predstavom "Romeo i Julija" na srpskom i albanskom pokušava da doprinese zbližavanju dva naroda.
Istoričari kažu da ne žele da učestvuju u dnevno političkoj zloupotrebi istorijske nauke, dodajući da prošlost pod Osmanlijama ne tumače na osnovu epskih pesama i da su u arhive nekadašnjeg turskog carstva odlazili prema potrebi svog istraživanja. Jedan od njih je i Aleksandar Fotić koji za RTS kaže da u carigradskim arhivima još uvek nije otkrio nijedan dokument koji bi nešto naročito preokrenuo u dosadašnjem viđenju prošlosti.
Snoviđenja budućeg ministra kulture
Miki Manojlović smatra da je Osmansko carstvo bilo "napredna i ozbiljna imperija". Javnost uzvraća: otkud onda dahije koje su se odmetnule od Carigrada?
Manojlovićevo provodadžisanje stranog arhiva i kritika domaće istoriografije dovodi se i u kontekst njegove podrške premijeru Vučiću i spekulacija da bi mogao biti novi ministar kulture.
Na pitanje da li će biti ministar, Manojlović je u intervjuu za "Nedeljnik" kratko odgovorio: "Sačekajmo izbore".
Pisac Vule Žurić, međutim, nije okolišao koliko mu je zasmetalo Manojlovićevo poricanje važnosti epskih pesama slepog guslara i bespogovorno verovanje u istinoljubivosti sultanovih zapisničara.
- Ako se čak i manemo tog vrištećeg ciguliganja o guslama kao o nepotrebnom prtljagu na našem putu u svetliju budućnost, pa ako i prihvatimo cenu da je kod dahija sve bilo pod konac a ne na kolac, opet nam ostaje to bezobzirno tužakanje i jadanje nad tobožnjom neukošću i još tobožnjoj genetskoj nezainteresovanosti za istinu. Ako bismo prihvatili i tu tvrdnju, onda iz onog prtljaga moramo da i izbacimo i delo našega nobelovca - napisao je Žurić u "Politici".
Na njegovu kritiku glumčevog promišljanja, žacnuo se urednik "Novog magazina", ekonomski novinar Mijat Lakićević, koji se pita šta je pogrešno u Manojlovićevoj opaski?
Dostupno i već korišćeno
Prošle godine je potpisan Protokol o međuarhivskoj saradnji između Srbije i Turske, ali to ne znači da turska dokumenta iz vremena Otomanske imperije srpski istoričari do sada nisu koristili. Dovoljno je baciti pogled na veliko delo akademika Radovana Samardžića koji je turske arhive koristio i kada je istraživao o Mehmed paši Sokoloviću i o Sulejmanu Veličanstvenom i njegovoj velikoj ljubavi, ruskoj robinji Rokselani, a budućoj sultaniji Hurem.
- Ako hoćemo da steknemo neko saznanje o prošlosti, kako našoj, tako i svačijoj drugoj, ali našoj naročito - zar ne bi bilo prirodno da idemo za činjenicama - kaže Lakićević, ali nije jasno s kim je u sporu, jer srpska istoriografija se ne bazira na ciklusu epskih pesama što ih je odguslao slepi guslar.
Tvrdnju Manojlovića istoričari smatraju neozbiljnom, pa profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu Smilja Marjanović Dušanić kaže da ne vidi potrebu za polemikama.- I "Ilijadu" je spevao slepac, pa jel treba i "Ilijadu" smatrati retrogradnom literaturom? Drugim, rečima, sve to nema težinu, što ne znači da se u društvu razne devijantne pojave i oko toga neće rasplesti.