Dve radosti stigle na Rogoznu

Proleće još nije stiglo na Rogoznu, do zabitog Dragočeva gde smo u januaru, pre nego što je sneg prekrio planinu, samu, u dotrajaloj brvnari, ostavili staricu, 76-godišnju Stanu Minić. Do nje se stiže teško i samo terenskim vozilom. Seoski put je raskopan, još ima snega i leda, dobar deo planine još je odsečen od sveta. Da bismo baka Stani uručili novu donaciju od 100 AUD ponovo smo morali da potražimo pomoć Rada Jokovića, poštara sa opustele planine da nam svojom džipom pomogne da se probijemo do starice, raspitamo se kako je prebrodila zimu, kako joj je zdravstveno stanje, ima li hrane i lekova i šta joj trenutno nedostaje.

- Dobro mi došli! Pomaže Bog! Ovde je još hladno i ima snega, ali izgleda da sam dočekala još jedno proleće... Zima je bila blaga, na moju sreću, nije bilo ni velikih snegova, ali još moram da ložim šporet koji su mi prošle godine kupili čitaoci "Vesti", i uglavnom sedim u kući - priča usamljena starica, srećna što nas ponovo vidi i što ima sa kim da progovori.

- Na nogama sam i još se pristojno krećem, muče me pritisak i išijas, bilo je gripa i manjih problema sa želucem, sve sam sama morala da lečim, nešto domaćim čajevima, a nešto lekovima koje sam od dobrih ljudi dobila pre zime. Prvi doktor lekar daleko je odavde čak trideset kilometara. Povremeno me posete udaljene komšije i rođaci koji žive u Novom Pazaru, donesu mi najnužnije namirnice, po dva-tri hleba i najneophodnije tablete - dodaje baka Stana i objašnjava da će joj 100 dolara koje su joj poslale naše stalne dobrotvorke Dijana i Silvana iz dalekog Melburna puno značiti za nabavku novih količina brašna i drugih namirnica i naravno - lekova.

- Neka su žive i zdrave Dijana i Silvana, i Bog neka ih čuva, šta bih ja stara, nemoćna i sama na pustoj planini da nije ovako dobrih ljudi. Svakog narednog jutra strepim samo da ne padnem na postelju, jer ne bi imao ko ni čašu vode da mi pruži - priča nam rastanku starica u nadi da ćemo se uskoro ponovo sresti.

- Dođite, navratite, ne morate novac da mi donosite, meni svaka poseta i lepa reč mnogo znače i produžavaju mi život - poručuje baka Stana koja se nije udavala, a na Rogozni je ostala da brine o majci Cveti koja je preminula prošle godine u 95. godini života.

Još jedna donacija stigla je na Rogoznu iz daleke Australije, ovoga puta sa juga ove velike zemlje, u takođe zabito selo Negotinac, a uručena je 56-godišnjem Milomiru Veljoviću, velikom borcu koji je na planini ostao uz svoje roditelje, a sada živi sam i sa mukom održava porodično domaćinstvo. Donaciju od 200 australijskih dolara poslala mu je naša stalna čitateljka i velika dobrotvorka B. G. iz Adelejda, 75-godišnja penzionerka, rodom iz Republike Srpske, a koja decenijama živi u Australiji.

- Roditelji su umrli, a za mene je bilo kasno da se ženim ili da nekud odem. Ostao sam ovde da se mučim i da se, bar dok me zdravlje služi, borim da se porodično ognjište ne ugasi... Čitaoci "Vesti" pomogli su mi da kupim kravu, imam i dve svinje, nedavno sam od Dragice Forcan Volč iz Kanade dobio 100 dolara, a od Hida Muratovića kolica puna namirnica. Dolari koje mi je poslala dobrotvorka iz Adelejda omogućiće mi da angažujem veterinara, dovedem ga na Rogoznu, i spasim bolesnu kravu koja je pred teljenjem, jer ona mi je sva imovina. Ostaće i za brašno i druge namirnice - ističe Milomir Veljović i od srca nas moli da prenesemo puno zahvalnosti i pozdrava svim čitaocima "Vesti" koji su mu i ranije pomagali.