Završeni radovi na Kuli Nebojša
Zahvaljujući donaciji Republike Grčke, Ministarstvu kulture Srbije, Gradu Beogradu, kao i timu Arhitektonskog fakulteta i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji su uradili Projekat restauracije, konzervacije i ponovne upotrebe Kule Nebojša, ovaj objekat iz 15. veka uskoro će postati sastavni deo kulturnog života Beograda.
Avžner je podsetila da je donacija Republike Grčke 1.340.000 evra, dodajući da se Beograd uključio svojim resursima, ljudstvom i institucijama, kao i finansijski, sa ukupno oko 55 miliona dinara.
Grad će finasirati i buduću izložbenu postavku u Kuli sa 9,5 miliona dinara.
Direktorka Javnog preduzeća "Beogradska tvrđava" Ivana Lučić - Todosić izjavila je da bi Kula mogla da bude otvorena za javnost i pre jeseni, ali da je grčka strana zatražila da to bude u septembru.
Grci će do tada prirpemiti izložbu o svom nacionalnom junaku Rigi od Fere, koji je u doba vlasti Otomanske imperije bio zatočen u Kuli Nebojša. Izložba njemu posvećena biće na prvom spratu obnovljenog zdanja, koje ima četiri nivoa od po 36 kvadratnih metara.
U prizemlju, na drugom i trećem spratu stalnu postavku prirediće Istorijski muzej Srbije. Direktorka Muzeja Ana Stolić najavila je da će na ta tri nivoa biti predstavljeni istorijat Kule Nebojša, početak srpske revolucije 1804. godine i period stvaranja nove srpske države tokom 19. veka. Autor postavke biće prof. Branko Pavić.
Član Programskog saveta Marko Popović podsetio je da su istraživanja Kule i priobalnog bedema trajala decenijama, dok se pre nekoliko godina na osnovu rezulata tih istraživanja nisu stekli uslovi za veliki projekat obnove.
On je ocenio da je ostvarena uspešna simbioza modrenih arhitektonskih rešenja i složenog spomeničkog nasleđa iz 15. veka, dodavši da bi to mogao da bude recept i za druge projekte obnove na Kalemegdanu.
Rukovodilac projektantskog tima Arhitektonskog fakulteta Dejan Miljković predstavio je stručnu stranu ovog kompleksnog i zahtevnog posla.
"Cilj nam je bio da se savremenom intervencijom zaštiti objekat i da se dodavanjem ulaznog hola omogući njegova upotreba, a da se ne naruši autentičnost spomenika", istakao je Miljković.
Pored Kule, restauriran je priobalni bedem, čija bi unutrašnjost u nekoj narednoj fazi takođe mogla da postane prostor za kulturne sadržaje, najavljeno je na konferenciji.