U ustima gorko, ime mu je Borko
Jedan od osnovnih postulata prava je - nepoznavanje zakona škodi (ignorantia iuris nocet) - kako za nas neuke, tako i za njega naučenog pravnika. Da nisu ovi što dozvoljavaju ko će na izbore bili u pravu, pa valjda bi se Gorko borio za svoje ime, a ne vređao krštenog kuma...
Ima Žorko minus i zato što ja sad dolazim u situaciju da branim vlast od jednog danas ne baš značajnog političara. Ja da kažem - pa dobro, ako su bili u pravu, šta sad - zašto od toga praviš priču da su protiv tebe, a ti kršiš zakon. Praviš, Jorko, spor - a spora nema... Ja da branim Vučićeve sprovodioce zakona? Ja?! Ej, prvo - sram me bilo, a drugo - Vorko, nema tebi mogla glasa.
U Zakonu o izboru narodnih poslanika - član 42, stav 1 - lepo piše, moj Džorko: Naziv izborne liste određuje se prema nazivu političke stranke koja podnosi listu, a u naziv se može uključiti ime i prezime lica koje politička stranka odredi kao nosioca izborne liste (to dodatno određuji i stavovi 2-5).
Dakle, ako ti je, Čorko, ime u ličnoj karti u tom trenutku bilo Borislav - onda to nije isto ime kao što stoji na listi "Levica Srbije - Borko Stefanović". Nije isto.
Sramota je, ljudi, u ime vlasti menjati ime. Gorak je ukus u ustima i kad kažeš: Vučić, Dačić, opozicija, srpski političar - ali na to još promeniti i ime - to vam je kao da pomešate pelin i lincuru u istom napitku, a Šorko vam kaže: Jao, što je slatko, prste da poližeš. A ono - em je gorko, em nas ovaj zajeb... pardon, zavitlava.