Četvrtak 07.04.2016.
08:38
I. Kozarski - Vesti

Rusi Azerbejdžanu zavrnuli ruke

Reuters
Krvava istorija: Demonstracije Azerbejdžanaca

Azerbejdžan se saglasio na obnovu primirja s Jermenima u otcepljenoj republici Nagorno Karabah posle četvorodnevnog rata u kom nije postigao ništa, osim jezivih zločina nad zarobljenicima i meštanima u pograničnoj zoni.

Krvave bitke neverovatnih razmera u kojima su leševi i izgoreli tenkovi ostali na livadama, utihnule su iznenada u utorak u 14 sati. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov i američki državni sekretar Džon Keri po izbijanju sukoba pozvali su na hitnu obustavu vatre, a jedino su turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i premijer Davutoglu podbadali Azerbejdžan na rat obećavajući pomoć i pozivom na molitvu za pobedu braće uz što manje gubitke.

Autoritarni nasledni režim azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva time se našao usamljen, a onda je usledio i javni poziv ruskog predsednika Vladimira Putina da se rat zaustavi. Poznato je jedino da je on prethodno razgovarao telefonom s Alijevim i jermenskim predsednikom Seržom Sargsjanom.

Izolacija Alijeva

Alijev je izolovan i bez podrške čak i na Zapadu, u velikoj meri zahvaljujući bogatoj i motivisanoj jermenskoj dijaspori. Prošle godine na nuklearnom samitu u Vašingtonu Alijev je pokušao da nametne pitanje Nagorno Karabaha, ali se vratio ponižen nezainteresovanošću Zapada i primedbama na račun masovnih hapšenja opozicije.

Za to vreme radila je tiha diplomatija. Naime, jermenski ministar odbrane Sejran Oganjan saopštio je da je dogovor o obnavljanju primirja postignut u Moskvi, gde su se sastali načelnici generalštaba Jermenije i Azerbejdžana. Nekoliko sati kasnije oružje je utihnulo.

Ni jermenski diplomatski izvori ne kriju da je primirje postignuto "pri diplomatskom posredovanju Moskve". Naime, Kremlj ima snažne poluge uticaja, pošto Azerbejdžan preko ruske teritorije izvozi energente što mu je glavni izvor prihoda i u vreme niskih cena nafte. Pri tom, smanjenje prihoda omogućilo je azerbejdžanskoj opoziciji da digne glavu što se prošle godine završilo hapšenjem nekoliko političkih oponenata Alijeva, ali je pretnja po režim ostala, naročito u slučaju izgubljenog rata. Stoga i ne čude naslovi u azerbejdžanskim medijima posle propalog blickriga i velikih gubitaka da su pokazali vojnu moć, što će pokrenuti politički proces rešenja problema Nagorno Karabaha.

Politika oružja

Mnoge je zbunio stav Jermenije da se ne protivi prodaji ruskog oružja Azerbejdžanu. Međutim, Jermeni smatraju da je time uticaj Moskve na Azerbejdžan veći, ali da je to bolje nego da im oružje prodaje Turska. Naime, tako bi se našli u neprijateljskom trouglu između Azerbejdžana, Turske i zapadnog miljenika Gruzije, ogorčene porazom u ratu s Rusijom 2008.

Naime, posle rata 1988-1994. Jermenija nije priznala Nagorno Karabah, ali ni 22 godine pregovora nisu doprinele da se nađe rešenje zbog nepopustljivosti Azerbejdžana koji je odlučan da obnovi centralizovanu vlast nimalo privlačnog režima Alijeva. Obnavljanje rata nateralo je jermenskog predsednika Sargsjana da zapreti priznavanjem Nagorno Karabaha i zvaničnom zajedničkom odbranom. Sargsjanov adut su saveznički vojni i ekonomski odnosi s Moskvom koja ima vojnu bazu u Jermeniji i članstvo u ODKB, praktično vojnom savezu većina bivših republika SSSR.

2024 © - Vesti online