Erdogan gura u rat
Osim toga, jermenski predsednik Serž Sargisjan zapretio je da će da prizna Nagorno Karabah, ako se borbe ne smire. On je kao prvi korak već naredio Ministarstvu spoljnih poslova da potpiše akt o vojnoj saradnji sa Nagorno Karabahom, koji praktično znači zajedničku odbranu.
Međutim, jermenska vojska odavno je u Nagorno Karabahu iako to nije zvanično priznato.
Iran se poneo hladno prema takođe šiitskom Azerbejdžanu, s obzirom na dobre odnose s Rusijom i zajedničku akciju u Siriji. Rusija je posebno zainteresovana za smirivanje sukoba kako se ne bi zapalio deo Kavkaza na njihovoj teritoriji (Čečenija, Dagestan...). Pri tom, u kritičnoj situaciji je i Gruzija sa značajnom čečenskom manjinom i posledicama izgubljenog rata s Rusijom, kada su se otcepile Južna Osetija i Abhazija.
Amerika oprala ruke
Međutim, ni Amerika do sada nije pokazivala volju da sledi Tursku. Stoga ne čudi što su ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i američki državni sekretar Džon Keri pozvali Jermeniju, Nagorno Karabah i Azerbejdžan da jednostavno prekinu borbe i smire strasti. Isto je ponovio Vladimir Putin, a on ima instrumente da obuzda Azerbejdžan budući da gotovo sav izvoz energenata ide preko Rusije, ali može i da im uskrati rezervne delove za naoružanje.
Posmatrači veruju da je jedino Turska zainteresovana za rasplamsavanje sukoba i stvaranje problema Rusiji. Međutim, oni navode da bi prenošenje rata na rusku teritoriju preko terorista automatski dovelo do toga da Moskva preko Sirije naoruža turske Kurde (oko 17,5 miliona).
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan već je obećao da će podržati Azerbejdžan do kraja i pozvao sunarodnike da se mole za pobedu nad Jermenima uz što manje gubitke.
Pomoć Azerbejdžanu obećao je i premijer Ahmet Davutoglu tvorac neoosmanske ideologije prema kojoj Turska mora da ostvari uticaj u svim zemljama bivše Otomanske imperije, ali i među svim turskim narodima, odnosno bivšim sovjetskim republikama Centralne Azije, što je kao i Kavkaz prvorazredna ruska interesna sfera.
