DOOM beta – prvi utisci
Izbor modova u beti nije naročito impresivan jer su dostupna samo dva (od 6 koliko je najavljeno) – timski deathmatch i Warpath. TDM ne treba posebno predstavljati i u beti je fiksno podešen da se igra do 75 ubistava ili dok ne istekne vreme. Warpath je timska jurnjava za pokretnom kontrolnom zonom i fukcioniše identično King of The Hill-u sem činjenice da zona stalno kruži po mapi po predefinisanoj putanji tako da se mnogo manje zasniva na campovanju u odnosu na klasični KoTH. Isto kao i modova, igrive su bile samo dve mape u kojima smo imali priliku da steknemo utisak kakav će dizajn mapa biti u ostatku igre. Dosta pažnje je posvećeno vertikalnosti kao u starim arena shooterima, što je prijatna promena u odnosu na mnoge moderne FPS-ove koji su okrenuti okržajima ”na ravnom”.
Velika razlika u odnosu na pucačine starog kova je što sa sobom nosite isključivo dva oružja i jedan tip granata (ili teleporter). Na mapama se ne pojavljuju nova oružja niti je moguće ista pokupiti od palih protivnika. Naime, DOOM koristi loadout sistem poput modernih igara i sa sobom možete nositi bilo koju kombinaciju oružja. Ono što doduše pada od protivnika su komadići oklopa koje je moguće pokupiti i daju +5 na armor. Nije pristan bunny hopping i slični manevri, čak ni rocket jump, a igra je negde između Quake 3 i Halo po pitanju brzine kretanja. Čini nam se i da balans oružja nije najbolji, pa tako direktan pogodan raketom skida tek 55 poen zdravlja, dok će vam sačmarica biti najverniji drug jer je nenadmašiva na bliskom dometu. S druge strane, sva oružja izgledaju i zvuče sjajno i odličan je osećaj koristiti ih. U slučaju da ponestane municije, uvek imate dobri stari udarac kundakom, odnosno brutalnu egzekuciju protivnika ukoliko ga malo oštetite pre udarca (svetleće žuto).
Ultimativno oružje dolazi u vidu demonskih runa koje se povremeno pojavljuju na mapi. Igra to vrlo glasno najavi i tada nastane opšti krkljanac oko naznačene pozicije jer ko pokupi runu – postaje ogromni i gotovo neuništivi demon! Puno izdanje igre bi trebalo da ima nekoliko igrivih demona, dok je u beti bio dostupan samo jedan koji leti pomoću jetpack i lansira rakete. Igrač koji trenutno ”vozi” demona biva izbačen iz te uloge ako ga ubiju (teža opcija) ili ako istekne vreme, a ova moć obično preokrene meč.
DOOM je u svom multiplayeru i na druge načine sličan modernim FPS-ovima, pa tako osvajate experience bodove kojima se levelujete i otključavate preostala oružja (jako brz proces, kroz manje od sat vremena smo otključali sve), ali dobijate i tzv. hack module i dodatne kozmetičke elemente. Hack moduli funkcionišu slično kartama u Titanfall. Tokom nekog određenog vremena imate malu bonus sposobnost – vidljive linije zdravlja svih protivnika, bonus exp, lokator powerupova… Njihovo trajanje se pauzira ako poginete, troše se korišćenjem, mada ćete ih i često osvajati tako da praktično nema razloga da ih ne trošite.
Mogućnosti kastomizacije vašeg avatara su jako zanimljive i ulaze u toliko detalja da ćete moći da izaberete nivo ”prljavosti”. Igranjem otključavate dodatne delove oklopa za marince i možete ih kombinovati, dok se farba nanosi na ceo oklop. Dostupno je i nekoliko šema ukoliko vam ne deluje dovoljno šaren običan izgled marinca. Pored oklopa moguće je farbati i svako od oružja, takođe sa opcijama postavljanja šara i nivoa oštećenosti i zaprljanosti farbe. Na kraju, tu je i opcija izvođenja taunt animacija kako biste dodatno naneli so na ranu poraženom protivniku.
Ova beta nas je prijatno iznenadila, jer DOOM nije baš poznat kao igra ciljana za multiplayer okršaje. Potrebno joj je još malo balansa i voleli bismo da je kretanje nešto brže, ali će definitivno pružiti dovoljno zabave da igru ostavite instaliranu i nakon što prođete kampanju. DOOM izlazi u maju i to, vrlo prigodno, na petak trinaesti.
Više o ovoj temi pročitajte na sajtu www.klanrur.rs