10+10 sa Mišom Aleksićem

1. Ko je najzaslužniji za Vašu karijeru?
- Moji roditelji koji su mi kupili prvu gitaru.

2. Kako se borite sa tremom?
- Imam tremu, naročito sad u ovim godinama, ali traje dok ne počne koncert. Moj jedini strah je da mi se nešto ne desi na bini, pa da ne mogu da nastavim koncert.

3. Koji aplauz pamtite?
- Aplauz na prvom koncertu Riblje čorbe na Tašmajdanu. Tada su skandirali "Boro majstore", a Bora i ja smo prvi put zaplakali.

4. Šta sebi nikada nećete oprostiti?
- Ceo život se bavim poslom koji volim, ostvaren sam u porodičnom smislu. Nisam nešto pogrešio ili učinio nekome nažao.

5. Kome se divite i zašto?
- Svim velikim umetnicima, velikim rokerima na Zapadu - Kejtu Ričardsu na izdržljivosti, snazi da opstane tako dugo i, naravno, Polu Mekartniju, čije pesme su obeležile naš život.

6. Kao dete maštali ste da budete...?
- Vatrogasac. Zbog uniforme, gašenja požara, onog creva.

7. Kakvu muziku slušate?
- Rok, hevimetal, hardrok. Volim da slušam bendove koji nisu aktelni i popularni.

8. Odmor koji pamtite i po čemu?
- Odmor u Grčkoj 1982. godine, kada smo supruga i ja smo bili sa Bajagom i Emom. Nismo imali mnogo para, ali je bilo prelepo.

9. Gde biste najradije živeli?
- U Londonu.

10. Neostvarena želja?
- Celog života Bora i ja smo razmišljali da li bismo uspeli da napravimo neku inostranu karijeru.