Vojo, pazi, klizavo je!

Presuda je šokirala region, kako javiše mediji, dok većina predstavnika svetskih medijskih kuća nije bila tako emotivna ali vest objaviše u udarnim terminima. "Oslobođen srpski ultranacionalista" bilo je najgrđe što su napisali. I, mirna Bačka! Predstavnici Srba u regionu i Srbiji pozdraviše odluku Haga, skupljajući bačene mrvice kao da je taj sud zaista bio pravičan svih prethodnih godina i kao da nije oslobodio sve Hrvate, Bosance i Albance koji su činili zločine nad Srbima.

Tačno sedam dana pre presude Šešelju, Hag je osudio prvog predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića na, moglo bi se reći, doživotnu robiju. Natovarili su mu sve što nisu stigli drugima i rebnuli 40 godina. I niko nije bio ni šokiran ni iznenađen. Kažu - znalo se, odatle nijedan Srbin ne izlazi na slobodu, barem ne živ. Pa šta bi onda ovo sa Šešeljem, on ili nije Srbin ili nije živ!

I stvarno, presudom Šešelju može da bude iznenađen i šokiran samo onaj koga su "zaledili" početkom 90-ih i probudili 25 godina kasnije, te je uspavani mučenik bio lišen svih političkih igrarija, neprirodnih stranačkih koalicija, "dođem ti" usluga, štetnih dogovora, interesnih igara, stranog finansiranja, skupljanja političkih poena...

Samo onaj ko nije živeo na Balkanu unazad četvrt veka može da poveruje da je oslobađanje Šešelja nekakav izuzetak, a ne ishod unapred postignutog dogovora između Šešeljevog političkog "čeda" i Amerikanaca, čiji je to isto "čedo" eksponent u Srbiji. I to baš 23 dana pred srpske izbore.

Obnavljač političkog četništva, skupštinski zabavljač, ljubitelj pevaljki, galamdžija, nacionalista, pravnik - Vojislav Šešelj, svojevoljno je opet postao (ili pristao) da bude moneta za potkusurivanje između Srbije i Amera. I ranije je uvek birao da se nagodi - kao onomad kad predade Slobodanu Miloševiću glat dobijene izbore i posle toga uđe sa njim u vladu gde je dočekao NATO bombe. Ili onomad kad se dogovori sa Đinđićem da sam ode u Hag kod dželata, da ne bi bio kidnapovan kao njegov politički patron Milošević. Ili ono jesenas kad se dogovori sa Vučićem da ga pusti da se vrati u Srbiju ali da ga puno ne dira i da ga bezuslovno podržava kada posle izbora uđe u skupštinu. 

I tako se danas, posle 12 godina neosnovanog tamnovanja, čovek kome su okrenuli leđa kumovi Vuk Drašković i Tomislav Nikolić, koji je pravio političke kompromise zarad ličnih interesa, sa strankom rasturenom u froncle, bolestan i sam, našao u naručju svog "čeda", prepušten na milost i nemilost. Samo da se ne "oklizne" na neki lapot!