Srbina vratili s granice zbog tuđeg duga

Efikasnije ali i opasnije: Plaćanje karticama preko interneta

Sve su to donedavno bili relativno dobro zaštićeni lični podaci, ali sa tehnološkim razvojem postaju dostupniji širem krugu ljudi, a time i pogodniji za zloupotrebu.

Otkako je Srbija dobila bezvizni režim sa EU, nemali broj građana požalio se povereniku za informacije od javnog značaja na uskraćivanje prava ulaska u zonu Šengena, i to upravo zbog "krađe identiteta".

- Čovek dođe na granicu, a policajac mu kaže da mu je zabranjen ulazak u EU jer u nekoj od država članica ima neplaćenu saobraćajnu kaznu ili neizmiren dug za određenu uslugu, a da ta osoba zapravo nikada nije kročila u tu državu, već se kasnije utvrdi da je zapravo reč o klasičnoj krađi identiteta - kaže za "Vesti" Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja.

I Šabić nadrljao

- I meni se kao povereniku za informacije dogodilo da me banka obavesti da u prodavnici u kojoj se nalazim neka osoba pokušava da u moje ime, mojom karticom, obavi neovlašćeno plaćanje. A ja s druge strane pulta čekam da prodavac naplati račun i vrati mi karticu.

Takođe, naš zemljak koji više od dve decenije živi i radi u Berlinu, a koji nije želeo da mu se objavi ime, posvedočio je da je i sam bio žrtva krađe identiteta, a to je ustanovio baš kad je došao kod rođaka u Srbiju.

Rodoljub Šabić

- Jednom prilikom hteo sam u restoranu da platim račun karticom kad sam shvatio da sam je izgubio, a to se verovatno nije dogodilo baš tog dana. Odmah sam banci prijavio gubitak kartice kako bi ona bila blokirana, ali me je sačekalo neprijatno iznenađenje. Neko je sebi platio određene usluge u vrednosti od bezmalo 2.000 evra. Još sam dobro i prošao, s obzirom na to da sam na računu imao više novca, ali je i lopov očigledno bio oprezan da prevelikim trošenjem ne privuče pažnju - kaže on.

Najčešći oblik krađe identiteta jeste upravo preko platnih kartica i ova pojava nije karakteristična za Srbiju. Naprotiv, u matici se, u odnosu na Evropu, relativno malo koriste platne kartice, ali je taj trend svakako u porastu, te će ovaj vid kriminala biti sve češća pojava. Zabeleženi su i slučajevi da hakeri naprave lažni sajt banke, gotovo identičan pravom, zatim klijentima pošalju zahtev za ponovni upis ličnih podataka, pravdajući to tehničkim problemima.

Dragan Jovanović

Samo nekoliko minuta nakon što žrtva pošalje lične podatke, sajt se gasi, a hakeri "očiste" račun.

- Zbog toga se u državama i formiraju posebna policijska odeljenja i tužilaštva, ali borba za zaštitu podataka građana u prvom redu mora biti preventivna. Povereništvo od 15. maja pravi Centralni registar podataka o ličnosti, koji ne samo da objedinjuje bazu podataka građana, već i onih koji po raznim osnovama tim podacima barataju. Takvih ljudi je u Srbiji 350.000 i biće to veliki posao koji se zapravo nikada ne završava - kaže Šabić.

Građani u svetu nemaju predstavu kome su i kako ostavili svoje podatke, ali je takvih situacija na stotine u svakom pojedinačnom slučaju - od državnih ustanova, poput policije, penzionog fonda, vojske, domova zdravlja, banaka, tu su i birački spiskovi, svaka organizacija u kojoj je neka osoba član, prevoznici koji karte prodaju preko intereneta, poslodavci, ili onlajn prodavnice.

Zdravstveni kartoni

- Postoji još jedan interesantan primer zloupotrebe ličnih podataka. Naime, zdravstveno stanje građana je poverljiv podatak koji pored njih sme da ima samo lekar, koji je pod zakletom. Međutim, sve o vašem zdravlju se nalazi u zdravstvenom kartonu, a kad ste poslednji put u domu zdravlja videli kartone zaključane? - pita Šabić.

Ukradene milijarde

Američka Federalna komisija za trgovinu svake godine objavljuje spisak najvećih zloupotreba u trgovanju u toj zemlji. Godinama je na suverenom prvom mestu upravo krađa identiteta kojom su državljani SAD oštećeni za vrtoglavih 1.000 milijardi dolara. Slične podatke ima i Evropska unija, s tim što je šteta daleko manja, ali nezanemarljiva.

U Srbiji je borba protiv ove pojave tek u povoju i zasad u Povereništvu nemaju podatak o načinjenoj šteti.

Globalna veza

Prema jednoj studiji EU, jedan od 100 korisnika računara, zaražen je softverom napravljenim za krađu identiteta. Problem je vrlo ozbiljan, naročito u Americi. Hakeri prikupljaju sve što im može biti od koristi: bankarske, investicione, finansijske informacije, brojeve telefona, računa, lozinke.

Tako prikupljeni podaci uglavnom završavaju u Kini i Rusiji, kao i većini zemalja Istočne Evrope, budući da je tamo izvor većine zlonamernih aplikacija.