Ruski lekari: Otkrivanje raka je moguće i bez biopsije
Do takvog otkrića došli su stručnjaci iz Instituta za hemijsku biologiju i fundamentalnu medicinu Sibirskog odeljenja Ruske akademije nauka (RAN). Prema rečima naučnika, aktuelne metode za otkrivanje malignih tumora, uključujući magnetno rezonantnu tomografiju i mamografiju, nisu dovoljno efikasne.
Ruski stručnjaci se nisu slučajno upustili u taj posao - rano dijagnostika raka dojke je izuzetno važna za dalje lečenje. Osim toga, prema statistici, rak dojke je jedna od najrasprostranjenih bolesti u Rusiji među ženama, a Novosibirska oblast ulazi u pet regiona koji imaju najvišu stopu obolelih od raka.
- Dešava se, na primer, da ženi starijoj od 40 godina rade mamografiju jednom u dve godine. Događa se takođe da se čoveku tokom pregleda dijagnostikuje rak tek u četvrtoj fazi, a tada već lečenje nije tako efikasno - objasnila je Svetlana Tamkovič, docent katedre za molekularnu biologiju Fakulteta prirodnih nauka NGU, ističući značaj zbog čega je rana dijagnostika izuzetno važna.
Pročitajte još:
* Limun i kafa leče dve bolesti brže od lekova
* Rak može da se izleči: Recept monaha koji decenijama leči ljude
* Ova tiha i podmukla bolest ubija: Pazite se, dok ne bude kasno
Zato se danas pred naukom nalazi težak zadatak - otkrivanje raka dojke u ranoj fazi. Između ostalog, ako se rak dojke otkrije u prvoj fazi, to će dati pacijentkinji "stopostotnu garanciju da će živeti još najmanje pet godina“.
Naučnici sada gaje nadu da će njihovu tehnologiju koristiti na ruskim klinikama. Međutim, za široku primenu u praksi potrebno je sprovesti još niz ispitivanja.
Ranije je i drugi tim naučnika iz ruskog grada Novosibirska došao do velikog otkrića - oni su, krajem prošle godine, otkrili vakcinu protiv onkoloških i infekcijskih bolesti, uključujući hepatitis B, sidu i tuberkulozu.
Lekari su modifikovali dendritske ćelije, koje su deo imunog sistema i uspeli su da naprave vakcinu na bazi tih ćelija.
Tokom laboratorijskih istraživanja utvrđeno je da se modifikovane ćelije suprotstavljaju tumorima šest puta aktivnije od "običnih“ ćelija.
Naučnici smatraju da je najveća prednost te vakcine njena „preciznost“. Naime, ona utiče samo na inficirane ćelije, ne oštećujući zdrave.
Vakcina je prošla klinička ispitivanja: oboleli od raka dojke i jajnika primali su lek tokom i posle hemoterapije. Kod njih nisu zabeležena neželjena dejstva, a osim toga, pacijenti se nisu obratili lekarima zbog recidiva tumora.
U tom institutu ističu da bi, pre svega, trebalo kupiti odgovarajuću medicinsku opremu i promeniti zakonodavstvo u sferi zdravstvene zaštite, kako bi novi lek dobili svi oni kojima je on neophodan.