Migranti kao "zlatna koka"
Na zidu visi karta sveta sa rupama od čioda koje pokazuju mnogo posetilaca iz Engleske, Irske, Španije, SAD, Australije... Poslednji gosti su iz Sirije, a i mapa Avganistana je potpuno izbušena.
Vlasnici hostela, i sami migrantskog porekla, za "Tagesšpigel" ispričali su šta se dešava sa novcem poreskih obveznika. Nil je rođen u Moskvi (majka Ruskinja, a otac iz Šri Lanke), njeni roditelji su Turci, pa su mislili da će biti lakše da razumeju probleme izbeglica.
Uz to, imali su sledeću računicu: tokom zime cena kreveta u hostelu pada na sedam-osam evra, u lošijim čak i do tri-četiri, a izdati svih 40 kreveta je jednostavno nemoguće. Činjenica da izbeglicama grad Berlin daje čekove za smeštaj u vrednosti od 50 evra za noć, a maloletnicima bez roditeljske pratnje čak i 70 evra, pokrenula je mnoge hotelijere, pa i Nadarajahove da im ponude smeštaj. Novac dele staratelji, sigurnosna služba i vlasnik ho(s)tela. Računa se u proseku na oko 35 evra za noć.
Milioni od izdavanja
Najveći privatni vlasnik izbegličkih smeštaja u Nemačkoj je European Homecare iz Esena, koji je nadležan za oko 100 centara, u kojima je smešteno 15.000 azilanata. Još 2013. obrt ove firme povećan je u odnosu na 2012. godinu za 72 odsto na 16,7 miliona evra, a profit je porastao sa 585.000 na više od 1,4 miliona evra.
- Finansijski gledano, eksperiment se skoro isplatio - kaže Nil, mada štetu koja je u međuvremenu nastala još nije ukalkulisao.
Demolirani su tuš kabine i vrata, probušene cisterne, električno brojilo - hostel je trenutno zatvoren jer mora da se renovira. I pored svega, on se ne ljuti na 40 mladića koji su bili "gosti", već pre svega na "klupko državnih i socijalnih službi koje su umešane u ceo proces i koji na izbegličkoj krizi toliko zarađuju da nemaju nikakav interes da ove mlade integrišu u društvo", kaže Nil.
Godišnji prihod do 300.000 evra
Na "stanu i hrani" imao je i jednog očigledno duševno obolelog mladića iz Alžira, starog oko 25 godina, mada se predstavio kao 18-godišnjak, koji je dečaku iz Čečenije nožem posekao lice. Bilo je takvih koji su na internetu redovno gledali video-snimke odsecanja glava protivnicima ID i drugu islamističku propagandu.
- Na svu sreću, imali smo dvojicu pripadnika privatnog obezbeđenja koji govore arapski i koji su odradili izvanredan posao. U roku od četiri meseca postali su očinske figure za mnoge od ovih mladića. Kad su oni preko noći bili tu, nije bilo nikakvih problema - ispričali su vlasnici.
Sledeći primer je hotel Ham u Belgiš Gladbahu blizu Kelna, poznat po dobroj kuhinji, gde je čest gost bio i političar Volfgang Bozbah. Hotel je izdavao sobe po 60 evra za jednokrevetnu, 80 za dvokrevetnu sobu. Od aprila 2014. vlasnik Helmut Ham rešava da zatvori restoran i prihvati ponudu grada da hotel izda izbeglicama. Između 11 i 16 evra je zarada po izbeglici dnevno, što za vlasnika hotela znači siguran godišnji prihod od 190.000 do 280.000 evra. To i nije nešto naročito, ali je naročit ugovor o zakupu koji traje deset godina!
Ipak, iznajmljivanje se ne isplati svakome. Svaka pokrajina i komuna je različito regulisala ovo plaćanje, pa su razlike značajne. Tako, na primer, u Tiringiji jedan izbeglica košta komunu 5.799 evra, a u drugoj skoro duplo više - 10.311evra!