Ko kriv, ko mrtav...
I sasvim "slučajno", baš na dan kada je Zapad trebalo da se stidi i crveni zbog još jedne svoje "milosrdne" akcije u kojoj su stradali nedužni civili, rušene škole, mostovi i bolnice, Hag se dosetio da je vreme za presudu Radovanu Karadžiću. Tako je, umesto slika NATO aviona koji nemilice bombarduju Srbiju, u svetu kao bomba odjeknula informacija da je "kasapina iz Bosne konačno stigla pravda". Jer tako nas svet vidi, kao kasapine i zločince.
Pročitajte još:
* Karadžiću 40 godina, kriv za genocid u Srebrenici
A šta je sa svim onim Srbima koji su stradali u ratu koji su zverski ubijeni, ili, ako su imali "sreće", proterani sa svojih ognjišta? Ko je odgovoran za njihova stradanja? Kako to da Hag uvek može da dokaže da su Srbi krivi za zločine, ali zato ne može da pronađe krivce za zločine nad Srbima? Kako to da je Naser Orić sada slobodan građanin, i da Hag nije uspeo da dokaže da je počinio ratne zločine, kada je već prvi svedok na nedavno započetom procesu u Tužilaštvu BiH svedočio kako je Orić lično klao zarobljene Srbe?
Prošle godine je jedna Albanka svedočila kako je Ramuš Haradinaj u logoru OVK na planini Junik klao srpske policajce, vadio im oči i stavljao so na žive rane. Posle toga je silovao žene i sekao ih po telu istim nožem kojim je zaklao policajce. Tribunal, izgleda, nije mogao da dođe do ovakvih svedoka. Hag je odbacio tužbe protiv njega zbog zločina nad albanskim, srpskim i romskim civilima u logoru OVK u Jablanici 1998. godine. Ramuš Haradinaj je sada slobodan čovek, ugledan građanin i političar na Kosovu i Metohiji.
I ko je kriv za Oluju, za proterivanje više od 200.000 Srba sa teritorije Hrvatske? Ko je odgovoran za one koji su tokom ove akcije mučki ubijeni, ili se i dalje vode kao nestali, pa porodice ne znaju ni šta je sa njihovim bližnjima, ni gde im kosti počivaju. Hagu izgleda ništa od ovoga nije bilo dovljno da osudi generale Antu Gotovinu i Mladena Markača, pa su oni pušteni na slobodu, a u svojoj zemlji dočekani kao heroji, a taj tretman imaju i danas.
I dok su naše komšije svoje generale dočekivali kao heroje, Srbi su svoje isporučivali Hagu. Očigledno, kako bi se dokazalo da su krivi. Doduše, neki od njih su se vraćali svojim kućama. Nažalost, u mrtvačkim kovčezima. Pa se može zaključiti da u Hagu za Srbe postoje samo dve solucije: ili su krivi, ili mrtvi...