Zaboravljeni običaji: Ibrici i džezve
Naziv kazan je turskog porekla i osnovni je proizvod u ovom zanatu. Postojbina bakarnog posuđa su Persija i Indija, koje su još od praistorije bogate bakrom. Nigde kazandžijski zanat nije doveden do takvog savršenstva kao tamo.
* Stari Grci su umeće izrade bakarnog posuđa preuzeli od svojih vekovnih neprijatelja Persijanaca i preneli ga osvajačima Rimljanima. Ali, izrada i korišćenje bakarnog posuđa nisu se dalje udomili u Evropi, u kojoj se tokom celog srednjeg veka koristilo zemljano posuđe.
* Na Balkan su ovo posuđe doneli Turci, i to je bio jedini deo Evrope u kojem se ono u tom razdoblju pravilo i koristilo. Najstariji pomen kazandžija je iz 1511. godine, kad je zabeleženo da je iz Sarajeva za Dubrovnik izvezeno 135 sahana, poslužavnika, koje su izradile gradske kazandžije.
* Prve kazandžije su bili muslimani, a vremenom je ovaj zanat preuzelo i hrišćansko stanovništvo. U prošlosti je kazandžijskih proizvoda bilo mnogo. Pored kazana, pravili su se aranije i bakrači, u kuhinjama su visili lonci, sahani, tiganji, tepsije, sinije, đutumi za pijaću vodu.
Higijena se nije mogla zamisliti bez bakarnih lavora, kućnih i berberskih, a svakodnevno su se koristile i džezve, kutije za kafu i šećer, ibrici. Kazandžije su imale pune ruke posla i za bogosluženje, pa su pravili kadionice, pehare, kazane za krstionice.
* Kazandžijski zanat na Balkanu je dostigao vrhunac na razmeđi 19. i 20. veka. Bakarno posuđe se koristilo i u gradovima i u selima, gde je na otvorenom ognjištu moglo da se priprema jelo u bakarnim posudama pošto su one veoma otporne na toplotu. Međutim, bakar je sklon oksidaciji usled koje se stvara otrovna metalna patina, pa je posuđe moralo biti kalaisano, odnosno obloženo kalajem.
* Posuđem i predmetima od bakra u bogatim kućama ukrašavale su se sve prostorije jer su mnogi bakarni predmeti bili raskošno ukrašeni graviranjem. U kazandžijskom esnafu zanatlije su bile u isto vreme i trgovci. Trgovali su i svojim proizvodima, i sirovinama za njih, bakrom i kalajem.